Novi silosi na TE Kostolac B

Novi sistem za otpepeljivanje i odšljakivanje, koji se gradi sredstvima EPS-a i iz kredita EBRD, biće završen u novembru ove godine

sistem-za-otpepeljivanje

Jedan od najznačajnijih projekata EPS-a u oblasti zaštite životne sredine realizuje se u Kostolcu, na termoelektrani „Kostolac B“. Tu se, sada već ubrzano, gradi novi sistem za otpepeljivanje i odšljakivanje, kojim se zamenjuje stari i na taj način stvaraju uslovi da se ubuduće voda, vazduh i zemljište oko termoelektrane zaštite od razvejavanja pepela i raznošenja šljake, kao nusproizvoda sagorevanja lignita.

Realizacija ovog projekta ušla je u završnu fazu. Sve bi trebalo da bude okončano do kraja oktobra, kada sistem treba pustiti u probni rad. Dotle, kažu rukovodioci ovog posla, biće završena izgradnja četiri silosa, čiji se obrisi već uveliko nadmeću sa dimnjakom elektrane, zatim montaža opreme za mešanje pepela i vode kao i postavljanje pet cevovoda do starog kopa „Ćirikovac“, na daljinu od šest kilometara, koje je takođe uveliko odmaklo.

Grade Nemci, ali i domaći

Projekat zamene sistema otpepeljivanja i odšljakivanja na ovoj elektrani bio je u opticaju još od 2000. godine. Realizacija nije krenula ni kada je bio dostupan kredit EBRD, jer su u to vreme prevagu u investiranju u EPS-u imali tehničko-tehnološki zahvati kojima su uvećavani kapaciteti za proizvodnju električne energije. Zaštita životne sredine morala je da čeka, kao što čeka u svim zemljama u razvoju. Rad na terenu krenuo je tek u proleće 2007. Do tada bio je završen izbor glavnog izvođača, po osnovu međunarodnog tendera, na kome je posao dobio nemački konzorcijum „Dobersek-Meler“ (EngineeringDobersekGmbHandMollerMaterialsGmbH). Ugovor je potpisan na vrednost od 24,6 miliona evra. Pri tome, odmah je bilo u planu da JP EPS i PD TE-KO „Kostolac“ u ovaj projekat ulože i deo sopstvenih sredstava, a danas je već izvesno da je to više od pet miliona evra. Ukupno, novi sistem u funkciji zaštite životne sredine na TE „Kostolac B“ koštaće oko 30 miliona evra.

O svemu ovome govorili su Nikola Rakić, rukovodilac Tima za implementaciju kredita EBRD, i Nebojša Mišić, zamenik projekt-menadžera na ovom projektu, koji je inače direktor za investicije u TE-KO „Kostolac“. Rakić je naveo da su u izgradnji postrojenja za otpepeljivanje i odšljakivanje angažovane i domaće firme, i to „Goša-Montaža“, Rudarski institut – Zemun, „Termoenergo inženjering“ – Beograd i, za građevinske radove, „Tehnograd“ – Tuzla.

  • Poslovi se odvijaju prema utvrđenoj dinamici. Faktički se sada već ušlo u završnicu i projekat je „napadnut“ sa svih strana. Istovremeno se zidaju silosi, montiraju mešač, cevi i pumpe i grade cevovodi. Započeti su i pripremni radovi na uređivanju deponije na kopu „Ćirikovac“. Mislim da je sasvim izvesno da će sve biti završeno, ako ne do kraja oktobra, onda vrlo verovatno u novembru ove godine. Važno je reći da, kao ni u gradnji, neće biti problema ni u pravovremenom obezbeđenju potrebih tranši ugovorenih finansijskih sredstava – kaže Rakić.

Pet cevovoda do kraja avgusta

silosDa se ceo projekat realizuje pod budnim okom EPS-a dovoljno govori i to što su, uz Rakića, koji brine o redovnom prilivu sredstava, glavni projekt-menadžer Ljubiša Stević, direktor Direkcije za unapređenje proizvodnje i zamenik projekt-menadžera Mišić iz Privrednog društva EPS-a TE-KO „Kostolac“. U razgovoru sa Mišićem saznali smo da je deo posla, koji je trebalo da se, u okviru ovog projekta, obavi na termoelektrani, završen u vreme remonta u TE „Kostolac B“, i to za oba bloka. Blokovi, dakle, nisu zaustavljani samo radi instaliranja opreme za novi sistem otpepeljivanja. I sve je završeno kako treba.

  • Tačno je da je u planu da se cevovodi postave do kraja avgusta. Veći deo trase smo već završili, ali sada nam predstoji teža deonica, preko reke Mlave i neravnog terena do kopa. Zbog podvodnog terena oko Mlave, na tom delu moramo da stavimo betonske nosače cevovoda, za koje smo već postavili 160 šipova. Sve to otežava posao. Ipak, držimo se dinamike radova i rok će biti ispoštovan – kaže Mišić.

Na pitanje šta se direktno dobija izgradnjom ovog novog sistema u funkciji zaštite životne sredine, naši sagovornici ističu da je njegova svrha višestruka. Prvo, Kostolac i njegova okolina biće zaštićeni od oblaka pepela koje vetar razvejava sa postojećih deponija. Drugo, pepeo i šljaka deponovaće se u raskopani prostor kopa „Ćirikovac“, na kome je eksploatacija uglja završena i čiji teren treba rekultivisati. Mišić kaže da je reč o 130 do 150 hektara, koji će se sukcesivno, kako se raskopine pune pepelom i šljakom, prekrivati slojem zemlje i ozelenjavati. Da bi se toliki prostor popunio, potrebno je najmanje deset godina, sa dinamikom odlaganja 1,5 miliona tona pepela godišnje, koliko je planirano da novi sistem spakuje i odloži sa oba bloka ove elektrane. Prema tome, na jednoj strani krajnji cilj je rekultivacija zemljišta, a na drugoj najefikasnije obezbeđenje nove deponije za pepeo i šljaku.

Od pepela do puta

Odlaganjem pepela i šljake na površinski kop „Ćirikovac“ rešava se problem deponovanja nusproizvoda sagorevanja uglja i stvarju uslovi za rekultivaciju zemljišta na tom prostoru. Zgušnjena smesa pepela i šljake, međutim, može da nađe upotrebu u cementnoj i građevinskoj industriji, a naročito u putnoj privredi. Te opcije su u EPS-u u razmatranju, a najveće šanse za primenu biće verovatno kada počne gradnja Koridora 10 – smatra Mišić.

Čista voda u Dunav

Kako će se štititi voda, posebna je priča. Od pet cevovoda koji se grade, jedan je namenjen za vraćanje vode sa deponije pepela u termoelektranu, tačnije u njen krug, gde će se u posebnom rezervoaru prečišćavati i bez hemijskih i drugih štetnih primesa vraćati u prirodni vodni sistem. Preciznije, u reku Dunav. Preostala četiri cevovoda namenjena su odvodu ovlažene i zgusnute smese pepela i šljake od termoelektrane do kopa-deponije. Tu već počinje priča o primenjenoj tehnologiji.

Naši sagovornici su nam objasnili da će pepeo i šljaka cevovodima stizati do silosa (dva betonska za pepeo i dva metalna za šljaku). Odatle će se sledećim sistemom cevi voditi u mešač, gde se sjedinjuju sa vodom u odnosu jedan prema jedan, posle čega nastaje gusta masa, sa tendencijom stvrdnjavanja. Kroz ona pomenuta četiri cevovoda ta gusta masa vodi se do deponije i ravnomerno raspoređuje po njoj. S vremenom, ona će na kopu i dalje očvršnjavati, ne baš kao beton, ali tako nekako. Sistem je tako postavljen da je svaki silos cevima povezan sa mešačem, uz koji su i snažne vodne pumpe. Još snažnije od tih koje vlaže smešu, postavljaju se pumpe koje će hidromešavinu gurati do Ćirikovca, i to za svaki od četiri cevovoda po tri.

Ono što je novinaru bilo posebno zanimljivo jeste da je ceo sistem automatizovan i da se njime elektronski upravlja s jednog mesta. Otuda i laičko pitanje – može li da se dogodi da se gusta smesa zaglavi u cevovodu, naročito na onih šest kilometara do kopa? Rekli su – ne može. Masu gura vazduh iz ogromnih kompresora. Ako bi do takve opasnosti i došlo, blagovremeno bi reagovali osetljivi uređaji, a onda i za takvu situaciju ima leka. Na cevovodu se ostavljaju otvori, na kojima može da se interveniše. Takođe, masa može da se razredi da bi se protok osigurao, ali najinteresantnije je da može da se pusti i „prase“, koje cevovod pročisti. To je poseban uređaj kojim se daljinski upravlja dok prolazi kroz cevovod, a ime mu kaže čemu sliči. Toliko o tehničko-tehnološkom procesu, u novinarskoj interpretaciji.

Za kraj treba reći da se u Privrednom društvu EPS-a TE-KO „Kostolac“ planira da se isti ovakav sistem otpepeljivanja i odšljakivanja izgradi i na TE „Kostolac A“. Za realizaciju tog projekta biće potrebno oko 16 miliona evra. I sa ovom novom tehnologijom pepeo i šljaka sa ove elektrane i dalje će se odlagati na Srednje kostolačko ostrvo, ali je i njegova rekultivacija u planu.

Anka Cvijanović

You may also like...