Kragujevac: Eko centar

U Kragujevačkom naselju Stara kolonija, otvoren je Eko centar, čime počinje realizacija Projekta izrade i implementacija Lokalnog ekološkog akcionog plana Grada Kragujevca. U izradi projekta učestvuju Služba za zaštitu životne sredine pri Gradskoj upravi i Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

Otvaranju Eko centra, budućem mestu okupljanja svih ekoloških udruženja prisustvovali su ambasador Austrije, dr Klemens Koja, Finske, mr Kari Veijalainena i Kipra, Homera Mavromatisa. Tom prilikom predstavljen je ekološki elektronski magazin Stakleno zvono, u okviru koga će se prezentovati Stanje životne sredine grada Kragujevca.

• Ekološki centar će biti deo službe za zaštitu životne sredine Gradske uprave ali sa druge strane, ističe dr Srđan Matović član Gradskog veća i mesto gde će sva postojeća i buduća ekološka udruženja na teritoriji grada imati mogućnost da rade zajedno. Svi ljudi zainteresovani za ovu oblast dobiće neki vid edukacije i on se nada da će broj ekoloških aktivnosti rasti, a formiranjem lokalnog ekološkog budžeta tokom naredne godine petinu sredstava usmeriti za edukaciju i bolje informisanje građana kako bi životna sredina u gradu bila bolja.

Tom prilikom pomoćnik Ministra Radislav Momirov uručio je nagrade kragujevačkim studentima za najbolja grafička rešenja osvojena na republičkom i evropskom konkursu.

Ambasadore Austrije, Finske i Kipra kao i predstavnike ministarstva životne sredine i prostornog planiranja primio je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović. Ovom prilikom gradonačelnik je istakao da se u prethodnih pet meseci dosta ulagalo u ekologiju, a sve to zahvaljujući ministarstvu životne sredine I prostornog planiranja. I dalje najveći problem u ovom gradu predstavlja livnica, divlja gradnja, fabrike imaju nerešen problem otpadnih voda, a prema rečima Stevanoća potrebno je ulagati u izgradnju nove deponije i sanirati postojeću. U toku je izrada regionalnog plana upravljanja otpadom koji će biti gotov polovinom naredne godine. Članovi ambasade Austrije, Finske i Kipra imali su zadatak da obiđu druge regije u Srbiji, a glavna tema im je zaštita životne sredine, koja spada u red evropskih aktivnosti koja je danas najzastupljenija u svetu.

• Veoma sam impresioniran zato što su ljudi u Kragujevcu entuzijasti kada je u pitanju zaštita životne sredine i održivi razvoj, pa zato kako kaže mr Kari Veijalainen ambasador Finske u Srbiji, očekuje saradnju sa ovim gradom i Eko centrom na različitim projektima.Ovih dana u Njujorku lideri naših zemalja će se susreti na skupu vezanim za globalno zagrevanje, a narednih meseci će u Kopenhagenu biti održan skup sa istom temom. Finska u Srbiji ima par projekata koji se tiču zaštite životne sredine, pre svega odlaganje smeća u Vojvodini. Finske kompanije su organizovale jedan brend koji se zove ’’Očistite Finsku’’ i pokušavaju da uvedu inovativne tehnologije koje se tiču zaštite životne sredine, ističe on.

Univerzitet iz Finske sarađivao je sa Univerzitetom iz Kragujevca na Tempus projektu, a taj vid saradnje proširen je i sa Učiteljskim fakultetom iz Jagodine.

• Srbija je prelepa zemlja a što se tiče zaštite životne sredine ima dosta izazova sa kojima treba da se suoči, a jedan od njih je i upravljanje otpadom. Austrija aktivno sarađuje sa Srbijom na raznim poljima, pre svega ekonomskom, a kako ističe dr Klemens Koja, ambasador Austrije dve naše kompanije su već prisutne u Srbiji. Trenutno radimo na različitim projektima sa srpkim partnerima pre svega iz Vojvodine i južne Srbije. Očekujemo buduću saradnju i sa Eko centrom.

Otvaranju Eko centra u Kragujevcu prisustvovao je i državni sekretar u Ministarstvu Ivica Radović, koji je tom prilikom istakao da je to samo promocija jedne akcije koja je krenula pre pet meseci.

• Srbija je danas kada je reč o životnoj sredini, deo razvijenog sveta a da je to tako ukazuje usvajanje seta zakona koji govori o standardima vezanim za kvalitet životne sredine. Druga stvar je da smo kako kaže državni sekretar u Ministarstvu Ivica Radović, usvojili određene standarde u pogledu otvorenosti prema javnosti, koja obavezuje državu da podaci o životnoj sredini budu dostupni građanima. Veliki broj gradova, pa i Kragujevac ima problema sa otpadom, postoji preko 4 hiljade divljih deponija. Kroz priču o akciji ’’Očistimo Srbiju’’ želimo jedan drugačiji odnos, koji će se svakako naći u okviru Strategije o upravljanju otpadom. Otpad ne treba deponovati već iskoristiti kroz proces reciklaže.

Gosti iz Austrije, Finske i Kipra kao i predstavnici Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja posetili su Eko park u Ilinoj vodi i Prirodno matematički fakultet u Kragujevcu gde su svoj rad predstavili članovi ekološko – istraživačkog društva ’’Mladen Karaman’’, a obišli su i ekološke sekcije u Prvoj kragujevačkoj Gimnaziji i Politehničkoj školi u Kragujevcu.