Ekološka kuća od slame

Vila “Casita Nuaanarpoq” izgrađena je od slame i u potpunosti je ekološki kompaktna bez ikakvog gubitka u komforu

Casita Nuaanarpoq je opremljena solarnim panelima

Ljudi su hiljadama godina koristili slamu za izgradnju zidova i za izradu krovova. Ali, najveća i relativno „nedavna” novina (oko 1850.godine) je izum baliranja slame, što je omogućilo proizvodnju lakih blokova, sa izuzetnim izolacionim kapacitetom koji su, iznad svega, i biorazgradivi. Ideja i njena realizacija su jednostavne, ali ih je neophodno dobro promisliti. Mašine za baliranje su patentirane u SAD-u pre 1850. godine, i već su bile na prodaju 1873. godine, pokretane konjima. Do 1909. godine, vlasnici železnica prihvatali su samo transport balirane slame.

U isto vreme, u Nebraski (SAD), imali su malo drveta i gline za uobičajenu tehniku gradnje objekata. Čini se da je bilo logično da je neko bale slame shvatio kao velike lake ‘cigle’. Tako je počela njihova primena u izgradnji.

Prvi dokument o gradnji baliranom slamom pojavio se 1886. godine u Nebraski, za jednu školu. Tako je 1920-ih godina, Ministarstvo poljoprivrede severne Dakote u SAD-u, izdalo je uputstvo za gradnju baliranom slamom, za izgradnju poljoprivrednih objekata. Ova inicijativa doprinela je širenju tehnike u nekoliko zemalja SAD-a.

Gradnja kuće Nebraska tehnikom

Tehnika „Nebraska”, sa nosećim zidovima od bala slame, najviše se koristila između 1905. i 1935. godine, a prestala je da se primenjuje oko 1940. godine kada se prednost daje lošije izolovanim objektima radi prepoznavanja i društvenog prestiža, a slama se počela doživljavati u vezi sa nečim siromašnim. Od tad, kuće od slame su, uprkos svemu, građene u nekoliko zemalja, ali je ovo ostalo uvek relativno marginalno.

Gradnja balama slame je ostala ‘uspavana’ sve do izlaska članka u jednom renomiranom časopisu o tehnici „Nebraska” 1973. Od izdanja u ovom časopisu, Amerikanci počinju da rade eksperimente i testove u laboratorijama, da organizuju prakse, pišu tekstove i knjige, i na taj način se ostatak sveta upoznao sa ovim neverovatnim načinom gradnje.
Najstariju dokumentaciju na temu gradnje slamom u Evropi nalazimo u Francuskoj. U jednom izdanju „Nauka i život” iz maja 1921. godine, piše o postojanju kuće od bala slame u Montagris-u. Ova tehnika gradnje kao brza i efikasna predlaže se kao rešenje za rekonstrukciju posle rata. Ove kuće su i danas u veoma dobrom stanju i njeni stanovnici su sasvim zadovoljni njenom udobnošću i malim računima za grejanje. Jedno uputstvo za gradnju balama slame takođe je izdato u Danskoj 50-ih godina prošlog veka.
U Francuskoj (kao i u drugim zemljama) seosko stanovništvo oduvek je cenilo dostupnost i izolacionu moć slame i koristilu su je za podizanje ograda, spuštenih plafona, pa čak i izgradnju spoljašnjih zidova. Iako neomalterisani, neki od njih održali su se po više decenija.

Slama ima odlična izolaciona svojstva. Trenutni građevinski propisi zahtevaju da koeficijent toplotne provodljivosti ne prelazi 0,35 W/m2K. U Evropskoj uniji postoji tendencija da se to smanji na 0,25. A zid od slame, debljine oko 45 centimetara, ima koeficijent toplotne provodljivosti oko 0,13 W/m2K.

Danski građevinski institut je sproveo testiranje radi, kako autori tvrde, dokazivanja da objekti od balirane slame mogu po karakteristikama parirati konvencionalnim objektima. U testu su se proveravale termoizolacione sposobnosti, mogućnost transporta, vlage i kondenzacija unutar zidova, otpornost na vatru, zvučna izolacija, pa čak i kvalitet radne sredine tokom izgradnje. Zaključeno je da objekti od balirane slame lako ispunjavaju sve trenutne standarde u vidu termoizolacionog materijala, nosivosti, otpornosti na plamen, kao i zvučne izolacije.
Kako kuća građena tom tehnikom može da bude udobna i luksuzna svedoči vila sa fotografija, izgrađena 2003. godine od Edge Architects studija. Vila je dobila naziv Casita Nuaanarpoq i opremljena je solarnim panelima, i u potpunosti je ekološki kompaktna iako nije izgubila ništa od komfora.

Danas je u SAD moguće korišćenje i dodatno kompresovanih bala koje izdržavaju ukupni pritisak na konstrukciju i do 4MN (originalno osmišljene za podlošku kontejnera na prekookeanskim teretnim brodovima). Zid od standardnih bala izdržava pritisak krovne konstrukcije do 900kg po dužnom metru zida, a onaj od dodatno kompresovanih i nekoliko puta više – 4,5 do 7t po metru zida! Predstavljene noseće karakteristike bez problema prihvataju opterećenje bilo kakve krovne konstrukcije i znatno će unaprediti dizajn objekata ovog sistema u narednom periodu. Kako bi se dodatno osigurala njihova nosivost, slama unutar bala je povezana u vertikalnom položaju, trakama ili vrpcama na svakih 8-10cm po visini. Ovakvo vezivanje dopušta i horizontalno sečenje motornom testerom kako bi se dobila željena visina elementa (kod prozora, nadvratnika, tavanice, itd).

Enterijer vile Casita Nuaanarpoq

Mehaničke karakteristike zidova od bala slame svrstavaju ih u masivni sistem gradnje što u ovom slučaju znači da projektant ima veliku slobodu u oblikovanju osnove objekta, pravca pružanja zidnih ravni i njihog oblika (valoviti, obli, potpuno ravni, itd).

Fotografije: http://edgearchitects.com
Preuzeto sa: Beogradska Nedelja

You may also like...