Mini hidrocentrale na Neri – da ili ne?

Bez hidrocentrala na Neri – odlučili su meštani sela Prigor u rumunskoj županiji Karaš-Severin, nakon susreta sa investitorima 16. februara, a podržala su ih i ekološka udruženja iz Srbije i Rumunije, kao i predstavnici akademske javnosti.

Više od 300 seljana strahuje da će priroda biti uništena planiranom izgradnjom minihidrocentrala i vodozahvatom na 11 km srednjeg toka reke Nere u Rumuniji. Bez njihove saglasnosti, Zavod za zaštitu prirode županije Karaš – Severin, ne može izdati rešenje o uticaju na životnu sredinu, kojim je uslovljeno dobijanje građevinske dozvole. Investitor je smatrao da projekat ne bi ugrozio ekosistem, jer se voda vraća u reku, a da bi lokalni budžet imao prihod.

U Planu se navodi da bi minihidrocentrale bile izgrađene u blizini prašumskih rezervata predloženih za UNESCO baštinu, a na 500 m udaljenosti od granice Nacionalnog parka Semenik – Klisura Karaša. Meštani i nevladine organizacije iz Rumunije i Srbije izričito se protive planiranoj investiciji.

Prošle godine, Federacija Koalicije Natura 2000 je dobila spor, sudskim poništenjem rešenja o uticaju na životnu sredinu, za izgradnju drugih četiri minihidrocentrala na planinama Carku u područjima Natura 2000, takođe u županiji Karaš – Severin.

Javnoj raspravi o odobrenju Studije procene uticaja na životnu sredinu za izgradnju dve minihidrocentrale na srednjem toku reke Nere u Rumuniji, u utorak, 16. februara u mestu Prigor (županija Karaš – Severin, Rumunija) prisustvovali su i predstavnici Udruženja građana “Deliblatika” i “Drugi Novi Centar” iz Pančeva, “Aurora” i “Arenaria” iz Bele Crkve, predstavnici opštine Bela Crkva u čijoj nadležnosti je upravljanje nad predelom izuzetnih odlika „Karaš-Nera” i novinari iz Srbije.

• Postoji velika mogućnost da će dirigovani hidrološki režim negativno uticati na ekosisteme regionalnog novoa, a da zbog globalnih klimatskih promena, uz planiranu izgradnju hidroakumulacija, nepoznato je koji će režimi vodostaja biti u srednjem i donjem toku reke Nere, kao i vreme njihovog trajanja, površine sliva koja će biti ugrožena od nedostatka vode, odnosno plavljenja, kao i ko će upravljati protokom vode, po kojim kriterijumima i čijim nalozima – kaže Marius Oldja iz Udruženja ‘’Deliblatika’’.Ovi hidro-energetski objekti imaju bitan uticati na sukcesiju prirodnih ekosistema, izazivaju poremećaje migracionih puteva vrsta i doprinose gubljenju biodiverziteta. Uticaj brana će doprineti ubrzanom nestanku karakterističnih delatnosti i objekata tradicionalne narodne arhitekture, izuzetno značajnih za razvoj etno turizma ovog kraja, a posebnosti eko turizma i ekstremnih vodenih sportova neće više biti u ponudi – nabraja Olđa.

Umanjenje atraktivnosti divlje prirode već zaštićenih područja Rumunije (Nacionalni park Klisura Nere-Beušnica, Nacionalni park Gvozdene Kapije i drugi), sada u opasnosti od dodatnog ugrožavanja, bitno će se odraziti na zaposlenost lokalnog stanovništva i doprineti ubrzanoj depopulizaciji područja sa nesagledivim ekonomskim i socijalnim posledicama u široj oblasti, smatra dalje on.

Realizacija projekta može izazvati slične štetne uticaje i u zaštićenim područjima na teritoriji Republike Srbije u Predelu izuzetnih odlika „Karaš-Nera“, kao i u ramsarskom području Labudovo okno, čiji je deo Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“. Nedostaje prihvatljivo obrazloženje “neophodnosti proizvodnje” električne energije izgradnjom planiranih minihidrocentrala i nemogućnosti pronalaženja alternativnih rešenja za njenu distribuciju, kao opravdanja za realizaciju projekta. Sve se ovo događa u XXI veku, kada su tehnološke mogućnosti obezbeđivanja energije neslućenih razmera, naspram nepovratnog gubljenja prirodnih vrednosti u obe države i sakaćenju jedinog vrednog što nam je ostalo od prirode, a koje treba da predamo potomstvu, zaključuje Olđa.

• Kao biolog znam kakve štete mogu da izazovu ovakve građevinske intervencije na vodotoku kao što je Nera, jer je to specifična reka planinskog karaktera koja teče kroz ravnicu. Ukoliko bi izgradili mini hidrocentrale to bi ostavilo trajne loše posledice po ceo ekosistem i biodiverzitet, pogotovo u ovom gornjem toku, gde planiraju gradnju, da izvuku deo vode, pa da je opet vrate. Taj deo Nere bi bio trajno devastiran. Nisam imala informaciju o ovim dešavanjima, mediji u Srbiji o tome nisu pisali, na internetu ne možete naći nikakvu informaciju o tome. Sve je pokriveno velom tajne i to me dodatno brine – rekla je Barbara Potočan Fiksmen, predsednica Udruženja “Arenaria” iz Bele Crkve.

Opština Bela Crkva prvi put saznala za mini hidrocentrale

Darko Bogosavljević, predsednik Opštine Bela Crkva, odazvao se pozivu Udruženja građana kako bi se na licu mesta upoznao s planovima koje komšije u Rumuniji imaju na Neri.

• Nismo znali ništa o ovome. Koliko vidim nije obaveštena ni međudržavna komisija u Srbiji koja se bavi vodama, a kojabi trebalo da bude upoznata sa ovim planovima. Ne znamo na koji način će mini hidrocentrale uticati na Neru i zaštićena prirodna dobra na teritoriji naše opštine, a ovde smo saznali i da lokalne vlasti Prigora takođe ne podržavaju ideju investitora – rekao je Bogosavljević.

U razgovoru sa predstavnicima lokalnih vlasti u Prigoru oni su pokušali da saznaju više informacija o protoku vode Nere, planovima italijanskih investitora i kako bi realizacija ovog projekta mogla da se odrazi na teritoriju opštine Bela Crkva.

Izvor; Zeleni Minuti