Francuska priznala posledice nuklearnih proba

Francuski predsednik Fransoa Oland priznao je da su nuklearne probe koje su tri decenije sprovođene na Francuskoj Polineziji uticale na životu sredinu i zdravlje.

Time je dao za pravo starim tvrdnjama lokalnog stanovništva, a najavio je i da će se revidirati zahtevi za odštetu. Na Polineziji tvrde da su probe dovele do brojnih slučajeva oboljevanja od raka na arhipelagu.

Oland je najavio da će “okrenuti novi list” u pogledu nuklarnog programa u centrima u Polineziji. To je učinio tokom posete Južnom Pacifiku, što je druga etapa njegovog puta po svetu, tokom kojeg će kasnije otići i Latinsku Ameriku.

Francuska je od 1966. do 1996. sprovela 193 nuklearne probe na koralnim ostrvima Murura i Fangataufa, a stanovništvo je trpelo posledice. Ova ostrva nalaze se u arhipelagu Tuamotu, gde je Pacifički centar za probe (CEP) imao opremu.

Francuska je probala eksploziju prve H bombe, odnosno termonuklearne bombe, od 2,6 megatona, baš iznad Fangataufe u avgustu 1968. godine. Reč je o fuzionoj bombi, u kojoj se energija oslobađa spajanjem dva lagana elementa, deuterijuma i tritijuma. Ona je mnogo snažnija od standardne fisione bombe.

• Priznajem da su nuklearne probe od 1966. do 1996. godine u Francuskoj Polineziji uticale na životnu sredinu i nanele posledice po zdravlje –rekao je Oland u govoru pred poslanicima u toj francuskoj prekomorskoj teritoriji.

Odšteta i podrška za onkološki centar

Ekološke organizacije i udruženja za zaštitu žrtava nuklearnih proba već dugo traže da se prizna štetni uticaj tih proba.

Francuski predsednik je tamošnjim lokalnim vlastima obećao i da će se razmotriti način na koji su razmatrani zahtevi za nadoknadu za pretprljenu štetu.

U području koje je utvrđeno zakonom o obeštećenju iz 2010. živelo je u vreme proba oko 2.000 osoba, pri čemu su neke od proba imale veoma značajne posledice u pogledu radioaktivnosti zbog meteoroloških uslova na okolnim ostrvima. Ipak, prema podacima francuskog predsedništva od 1.000 zahteva samo je 20-ak dovelo do obeštećenja. Sa druge strane, u Polineziji smatraju da su ove probe dovele do brojnih slučajeva raka na arhipelagu.

Fransoa Oland se obavezao i da će francuska država pomoći razvoj onkološke službe u bolničkom centru na Tahitiju.

Francuski predsednik je obećao da će Polinezija moći da računa na takozvani nuklearni dug, odnosno godišnju kompenzaciju čiji cilj je bio da nadomesti gubitakekonomske aktivnosti prouzrokovan prekidom proba 1996. godine i koji je u početku iznosio 150 miliona evra godišnje. Oland je rekao da će ova naknada od 2017. iznositi više od 90 miliona evra, i time je odgovorio na još jedan zahtev lokalnih poslanika.

• Moraćemo da se pozabavimo i ekološkim posledicama proba na koralna ostrva na kojima su izvođene probe. Pre svega, država će završiti rasformiranje instalacija i čišćenje ostrva Hao od zagađenja, dok će ostrva Moruroa i Fangataufa biti predmet nadzora. Na opštijem nivou, Oland je “svečano” priznao doprinos Polinezije nuklearnoj snazi Francuske u svrhu odvraćanja od neprijateljstava. Želim da danas pred vama svečano priznam doprinos kroz koji ste sami dali kroz nuklearne probe – rekao je Oland, a njegove reči dočekane su aplauzom.

Oland 23. februara kreće na drugi deo putovanja, sa posetom Peruu gde će “pozdraviti” doprinos te zemlje uspehu klimatske konferencije u Parizu krajem 2014, a u naredna dva dana biće u Argentini i Urugvaju.

Izvor: AFP, EurActiv
FOTO: www.huffingtonpost.fr