Računi po količini smeća ohrabruju reciklažu

U Francuskoj je sve popularnije plaćanje računa za odnošenje smeća na osnovu količine koja se baca, što je efikasan način da se podstakne reciklaža i smanji količina otpada koju domaćinstva odlažu.

Tamo gde se ta šema primenjuje za gotovo trećinu je smanjena količina otpada i za više od trećine povećana količina koja ide na reciklažu. Za sada je šemom obuhvaćeno više od pet miliona građana a planirano je da ih do kraja decenije bude tri a za deset godina pet puta više.

Ideja “plati koliko bacaš” stiže iz SAD, gde označava sistem zaračunavanje cene za upravljanje otpadom zasnovan na podsticaju za razvrstavanje i pravilno odlaganje smeća.

U Francuskoj je, pokazao je izveštaj Opšte komisije za održivi razvoj (OGDD), u 2013. godini 5,4 miliona građana plaćalo odnošenje smeća po šemi “plati koliko bacaš” (PAYT).

Rezultati te šeme u regijama u kojima je primenjivana više su nego pozitivni – unapređeno je sortiranje smeća, količina smeća je smanjena a nepoštovanje pravila nije bilo ništa veće nego drugde. Pored toga, smanjena je i količina otpada u susednim zajednicama koje su usvojile istu praksu.

Ocenjuje se da su mogućnosti za razvoj šeme “plati koliko bacaš” ogromne. Uz finansijsku i tehničku pomoć Francuske agencije za upravljanje u oblasti prirodne sredine i energetike (ADEME) od 2009, enrgetskom tranzicijom u okviru zakona o zelenom rastu definisani su ambiciozni ciljevi širenja šeme tako da do 2020. pokriva 15 miliona a do 2025. godine 25 miliona građana.

Korisnik – obveznik

Princip “korisnik – obveznik” može da se sprovodi na više načina. Najrašireniji način je da se beleži koliko puta svako domaćinstvo iznosi svoju kantu za smeće radi odnošenja otpada.

U nekim zajednicama domaćinstva plaćaju po zapremini njihovih kanti ili po težini otpada. U drugim lokalne vlasti prodaju posebne kese ili nalepnice sa oznakom otpada dok u nekim oblastima lokalne kompanije koje odnose smeće ili centri za reciklažu vode računa o količini koju isporučuje svako domaćinstvo.

Bez obzira koja se tehnika koristi, efekti su poiztivni, potvrdio je izveštaj. Kako se navodi, u godinama pre uvođenja šeme “plati koliko bacaš” količina smeća se smanjivala a kvalitet sortiranja je rastao i taj trend je samo nastavljen kada je šema uvedena.

Rezultati šeme govore za sebe – 67 kilograma otpada domaćinstava po građaninu ili 28% manje od nacionalnog proseka i 14 kilograma sortiranog otpada (ambalaže, novina) po građaninu ili 33% više od nacionalnog proseka.

Za dublju analizu uspešnosti šeme “plati koliko bacaš” u obzir se moraju uzeti brojni faktori, uključujući ranije finansiranje prikupljanja otpada, lokalnu demografiju, potencijale za unapređenje sortiranja, prihvatanje šeme među lokalnom populacijom, izborna obećanja, stanje i mogućnosti infrastrukture za prikupljanje i tretiranje otpada i postojanje i performanse kapaciteta za prikupljanje prevelikog ili organskog otpada.

Od uticaja su, kako je preneo Euraktiv Francuska, i broj turista u oblasti, starost građana, veličina kompanija, blizina mora itd.

Komisija za održivi razvoj zaključila je da je u zajednicama koje su primenile šemu “zabeleženo mnogo brže smanjenje količine otpada iz domaćinstava nego u zajednicama u kojima se ta šema ne primenjuje, kao i značajno povećanje količine sortiranog otpada”.

Kazne nisu rešenje

Postavlja se i pitanje da li treba kažnjavati građane koji ne odlažu otpad kako treba a odnošenje plaćaju po šemi “plati koliko bacaš”.

U Komisiji, koja prihvata činjenicu da više sortiranog otpada ne znači nužno i bolje razvrstan otpad, smatraju da je odgovor na to pitanje ne.

Izveštaj naime ne ukazuje na povećanje broja slučajeva neodgovornog ponašanja, odnosno na loše sortiranje da bi se smanjio račun za odnošenje otpada domaćinstava ili loše sortiranje zbog nerazumevanja pravila za sortiranje.

Izvor: EurActiv.rs