Otvoren reciklažni kompleks kompanije Miteco

Povodom 50 godina od osnivanja prve otkupne stanice za sekundarne sirovine u beogradskoj opštini Rakovica, kompanija Miteco svečano je predstavila reciklažni kompleks koji čine transfer stanica za industrijski i opasan otpad, novi pogon za reciklažu i mobilni pogon za remedijaciju zagađenih lokacija PCB-em.

Vrednost investicije iznosi 2,3 miliona evra, ukupna površina reciklažnog kompleksa je 14.200 m2, a kapacitet kompleksa je 10 hiljada tona industrijskog i opasnog otpada na godišnjem nivou.

Miodrag Mitrović, predsednik kompanije Miteco, istakao je da izgradnja ovog reciklažnog kompleksa predstavlja primer uspešne privatizacije i braunfild investicije, koje pored oživljavanja starih objekata podrazumevaju i revitalizaciju zagađenog građevinskog zemljišta.

• Danas smo svedoci da su se veoma dobro pokazale ideja obnove Kneževca i odluka da se zadrži ista delatnost prilikom privatizacije. Pred nama su novi izazovi koji diktiraju hitno uklanjanje istorijskog zagađenja i jedne od najopasnijih hemikalija – PCB – iz okruženja. Kompanija Miteco će u budućem periodu nastaviti sa investiranjem u nove uređaje i tehnologiju za dekontaminaciju zemlje, i intenzivno raditi na razvoju onoga što je u svetu već uveliko standard, a to je korišćenje otpada kao energenta, bilo daćemo proizvoditi alternativno gorivo ili direktno pretvarati u toplotnu energiju, i to uz pomoć domaćih i stranih eksperata – rekao je Mitrović.

Kako je istakla državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Stana Božović, resorno ministarstvo je u prethodnoj godini sa više od 10 lokacija, na kojima se nalaze preduzeća u restrukturiranju i stečaju, uklonilo preko 2 000 tona opasnog otpada, te će ovaj reciklažni kompleks u velikoj meri olakšati napore Vlade Republike Srbije da se građanima Srbije omogući visok životni standard.

• Danas se na lokacijama sa kojih je uklonjen opasni otpad grade nove, savremene fabrike, a kompanija Miteco aktivno je učestvovala i doprinela našim naporima, i ovom prilikom pokazala visok stepen profesionalizma i kvaliteta usluga koje pruža. Ovo je dokaz da Srbija ima znanje, tehnologije i kompanije koje mogu da rade zahtevne i kompleksne poslove u ovoj oblasti, bilo da se radi o tretmanu, skladištenju ili izvozu opasnog otpada – istakla je Božović.

Oko dva miliona evra obezbeđeno je samo u 2015. za uklanjanje više od 2.000 tona opasnog otpada iz firmi u restrukturiranju, čije je omogućeno investitorima da mogu da otvore nove kompanije, na primer u Obrenovcu.

• Inspekcija je uradila analizu više od 80 firmi u restrukturiranju i stečaju o otpadu i ministarstvo ima razgovore sa Svetskom bankom koja će nam pomoći da se u svim tim firmama ukloni višedecenijski otpad – istakla je Božović.

Predstavnik  Evropske federacije za upravljanje otpadom Peter Hodeček je, takođe, čestitao kompaniji Miteco i Mitroviću na tom odvažnom koraku.

• Danas možemo da budemo ponosni što prisustvujemo ovakvom događaju, otvaranju potpuno novog i savremenog postrojenja za reciklažu – naveo je Hodeček.Prema njegovim rečima, to je prvo takvo postrojenje za reciklažu i dekontaminaciju tog tipa proizoda.On je naglasio da će taj pogon doprineti razvoju srpske industrije reciklažnog otpada. FEAD je Evropska federacija koja predstavlja industrijski sektor za upravljanje otpadom i resursima, ima 18 država članica iz EU ali i Srbiju i Norvešku. Vaša zemlja je povezana sa FEAD-om putem Hrabrih čistača, a to je udruženje koje predstavlja industriju upravljanja otpadom, i jedina je asocijacija koja je postala članica Evropske federacije – istakao je Peter Hodoček.

Puštanjem u rad pogona u okviru reciklažnog kompleksa u Rakovici omogućiće se otvaranje novih 30 radnih mesta i doprineti ubrzanom razvoju Beograda i Srbije, a kako je istakao Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije, ovakva investicija od velike je važnosti posebno zbog činjenice da je realizovana u godini preduzetništva.

• Ovo je važan iskorak ka podizanju infrastrukture za upravljanje opasnim otpadom i ka podizanju nacionalnih kapaciteta, koji su ujedno važni i za obaveze koje država preuzima u procesu evropskih ekoloških integracija. Ova investicija je dobar primer da privatni kapital ulazi hrabro u oblast komunalnih delatnosti i jača kvalitet i dostupnost usluga industriji. U Srbiji treba oko 100 hiljada tona otpada koje treba reciklirati, a zato će biti potrebna ogromna investicija u toj oblasti i u narednim godinama procenjuje se da će trebati oko 12 milijardi evra, ali krajnji profit bi bio oko 20 milijardi evra. Zato treba raditi na kapitalnom zbrinjavanju otpada – naglasio je Miletić.

Rad reciklažnog kompleksa biće usklađen sa domaćim i evropskim propisima, čime će biti omogućeno integralno upravljanje otpadom na jedinstven način. Sekretarijat za zaštitu životne sredine već je izradio Lokalni plan upravljanja otpadom na teritoriji čitavog grada Beograda 2011 – 2020. godine.

• Realizacijom ovih planova otpad više neće biti problem nego sirovina i, samim tim, stepen zaštite životne sredine i zdravlja ljudi će biti podignut na još viši nivo. Do kraja godine izabraćemo kompaniju koja će nam biti privatni partner, a na taj način rešićemo problem deponije u Vinči, pitanje reciklaže i ponovnog upravljanja materijala, primenićemo savremene ali dokazane tehnologije koje ne zagađuju životnu sredinu. Imamo pedesetak reciklažnih ostrva po Beogradu, gde građani razdvajaju otpad, podeljeno je 30 hiljada malih kontejnera, tačnije čeka nas investicija sa partnerom čija je vrednost preko 250 miliona evra u narednih par godina. Najvažnije je da sredstva koja se izdvajaju za životnu sredinu u lokalnim samoupravama, moraju da završe u životnoj sredini – rekao je Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda.

Upravljenje otpadom na teritoriji Beograda će u narednih 10 do 15 godina ukupno doneti više od 750 miliona evra, naveo je on.

Državna sekretarka Božović je otkrila spomen ploču povodom 50 godina od osnivanja prve otkupne stanice za sekundarne sirovine.

Nakon toga su dodeljene plakete institucijama i partnerima, pojedincima i zaposlenima, a među nagrađenima su Stana Božović, Miroslav Miletić, Goran Trivan i drugi.