IWA Specijalistička konferencija o podzemnim vodama

IWA Specijalistička konferencija o podzemnim vodama održala se od 9. do 11. juna 2016. godine, u organizaciji Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi “ i WSDAC- Uneskovog Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama.

IWA Specijalistička konferencija o podzemnim vodama

Prvi radni dan konferencije održao se u Srpskoj akademiji nauka i umednosti,  drugi  u Privrednoj komori Srbije, a trećeg dana organizovana je tehnička ekskurzija. Ovo je treća po redu IWA Specijalistička konferencija o podzemnim vodama, koju organizuje Institut za vodoprivredu ”Jaroslav Černi” u Beogradu i predstavlja nastavak njihovih aktivnosti započetih 2007. i 2011. godine, kada su organizovali izuzetno uspešnu: Regionalnu konferenciju o upravljanju podzemnim vodama na slivu Dunava i ostalim velikim slivovima i IWA specijalističku konferenciju o podzemnim vodama.

Glavne teme konferencije bile su:

  • Upravljanje podzemnim vodama u okviru društvenih i klimatskih promena;
  • Procesi i upravljanje u aluvijalnim akviferima;
  • Upravljanje u karstnim akviferima;
  • Inovativne tehnologije za korišćenje i zaštitu podzemnih voda;

Radni dan konferencije u Srpskoj akademiji nauka i umednosti

Milan Dimkić, direktor Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi “

  • U Srbiji se koristi 70 odsto podzemnih voda, kod nas se očekuje povećanje temperature i možda smanjenje količine vode koje imamo. U Vojvodini imamo podzemne vode koje nisu dobrog kvaliteta, dok je u Pomoravlju problem prisutnosti nitrata u vodama. Pored problema količine vode postoje i tehnički problemi oko održavanja izvora kao što je beogradsko izvorište podzemnih voda. Ova konferencija, kao prvo daje odgovor na pitanje kakve resurse podzemnih voda imamo,  a kao drugo pokazaće koje su to tehničke mere koje treba preduzeti na održavanju bunara. Institut će na ovoj konferenciji dati rezultate za aluvijalne podzemne vode zato što mi 70 odsto voda uzimamo iz aluvijona kao što su beogradski i pomoravski – istakao je prof. Milan Dimkić, direktor Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ i WSDAC-a i redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu [VIDEO].

Ken Howard z međunarodnog udruženja hidrogeologa (IAH)

  • Internacionalna organizacija hidrogeologa ima 4.000 članova u 25 zemalja širom sveta, a naša grupa u Evropi je najverovatnije najveća. Mi smo najviše fokusirani na klimatske promene i kakav one imaju uticaj na podzemne vode posebno u regionu Mediterana gde su primećene značajne promene koje utiču na snabdevanje vodom. Dakle, pitanja kojima se sada najviše bavimo jesu koji je uticaj promene klime na temperaturu i nivo mora – rekao je Prof. Ken Howard predsednik Međunarodnog udruženja hidrogeologa.

Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR) već 20 godina je čuvar voda i posvećena je pretvaranju podzemne vode u površinske vode i vodu za piće. Koliko je to obiman i važan posao pokazuje podatak da je 72% vode za piće dobijeno od podzemnih voda, od čega se vodom snabdeva preko 59 miliona ljudi. Opšte dobro i zdravlje ljudi zavisi od kvaliteta voda kao i od stvaranja održivih izvora za njihovo dobijanje.

Ivan Zavadsky iz međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR)

  • Stvorili smo “Mrežu” za praćenje, pa tako mi iz medjunarodne komisije za zaštitu reke Dunav, zajedno sa 50 ugovorenih članica vredno radimo da i problem podzemnih voda učinimo vidljivim, pomno ih prateći. Zagađenja, klimatske promene i društveni rast koji prouzrokuje prekomernu eksploataciju, dovode do pada kvaliteta voda. Praćenje korišćenja podzemnih voda je ključno kao pristup održivim enegijama. Ovo takođe zahteva i visoki nivo stručnosti  jer kao decentralizovana organizacija sa vrlo malom upravom skoro u potpunosti zavisi od saradnje sa lokalnim vlastima, akademskim stručnjacima, a civilno društvo takođe doprinosi našem radu kao i ekspertske grupe i pojedinci. Imamo respektibilne ekspertske i radne grupe. Ovo uključuje postojanje i radne grupe posvećene upravljanju podzemnim vodama, zahvaljujući kojoj je i moguć visok kvalitet našeg rada i impresivna dostignuća u ovoj oblasti, što je za uzvrat podržano od strane institutcionalnih organa.. Mi smo veoma srećni što imamo Srbiju među svojim najativnijim članicama i Institut za vodoprivredu”Jaroslav Černi” koji pruža tehničku podršku našem radu, a koja se sastoji od eksperata koji rade po loklanim i međunarodnim pravilima. Na taj način uticaj rada Instituta Jaroslav Černi ide i dalje od granica Srbije. Institut predstavlja vitalni deo u radu medjunarodne komisije za zaštitu reke Dunav – istakao je Ivan Zavadski izvršni sekretar Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav. [VIDEO]

Međunarodna asocijacija vodovoda u slivu reke Dunav osnovana je sa ciljem da okupi sve odgovorne za snabdevanje vodom u celom regionu, sa temom kako da reka Dunav i sve njene pritoke kao i podzemne vode, budu dobrog kvaliteta.

Vladimir Taušanović (IAWD)

  • Naš rad je zasnovan na permanentnom radu i prevenciji da svi vodni resursi budu u dobrom stanju, a i da pomognemo jedni drugima kako bi to očuvali. Mi se trudimo da uspostavimo ekološke standarde, da sve vode moraju biti prečišćene. U našem zakonodavstvu mi smo krenuli da uvodimo te stavke, ali moramo da više radimo na  implementaciji, a to je i tema današnje konferencije gde će se videti šta je to održivi razvoj i koje su komponente potrebne da bi stigli standarde Evropske unije – rekao je Vladimir Taušanović, presednik Međunarodnog udruženja preduzeća vodovoda u slivu Dunav [VIDEO].

Centar UN za podzemne vode (IGRAC) osnovan je pre 13 godina a njegov osnovni zadatak je da pomogne u širenju znanja o podzemnim vodama, po čitavom svetu. Podzemne vode su nevidljive za razliku od reka i jezera gde vidimo kada opada nivo vode, ili kada postaje prljava, ali kod podzemnih voda je teško to primetiti.

Dr Neno Kukurić (IGRAC)

  • Na konferenciji govorićemo kako da podzemne vode učinimo vidljivim za javnost, jer pola čovečavnstva pije vodu iz podzemnih voda, a 30 odsto voda za navodnjavanje dolazi iz tih izvora. Podzemne vode čine 90 odsto svih rezervi pitke vode na svetu, mi pokušavamo da pokažemo koliko su one važne da se sačuvaju. Zbog promene klime sve je manje površinskih voda, a sve se više koriste podzemne vode. Mi se bavimo međunarodnim podzemnim vodama i imali smo veoma dobar projekat u Dinarskom kršu. Zajedno sa nekoliko zemalja radili smo na poboljšanju zajedničkog menadžmenta i zaštiti podzemnih voda u kršu, jer je to veliko bogatstvo u južnoj Srbiji. Zato se nadamo da ćemo taj projekat nastaviti – istakao je dr Neno Kukurić direktor Centra UN za podzemne vode [VIDEO].

Srbija je relativno bogata podzemnim vodama, a one treba da budu glavni resurs u vodosnabdevanju, jer danas  oko 70 odsto stanovništva iz Srbije pije vodu iz podzemlja. To je voda čiji se kvalitet lakše brani od zagađivanja i u prirodnim uslovima se uglavnom prerađuje.

Prof dr Zoran Stevanović, sa rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu

  • U velikim rečnim dolinama kao što je slučaj sa Beogradom, Novim Sadom i gradovima duž doline Velike Morave, gde je brzina filtracije podzemne vode nešto veća a samim tim i mogućnost prečišćavanja manja pa je zato potrebno voditi strože mere kontrole. Najkvalitetnije vode nam dolaze sa područja istočne i zapadne Srbije, neki gradovi poput Bora koji imaju problema sa vazduhom imaju najbolji kvalitet pijaće vode. Na ovoj konferenciji biće reči o karstnim izdanima koji predstavljaju jedan značajan resurs i značajnu rezervu podzemne vode za budućnost. Znači gradovi zapadne i istočne Srbije imaju nešto povoljnije uslove što se tiče vodosnabdevanja – objašnjava prof. dr Zoran Stevanović, sa Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu [VIDEO].

Srbija za razliku od drugih zemalja u svetu, ima u budućnosti dovoljno resursa podzemne vode samo mora racionalno da je koristi i štiti od zagađivanja. Građani Srbije piju sanitarno ispravnu vodu, i ona nije jednakog kvaliteta.

Pokrovitelji ovogodišnje Konferencije su Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) i Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo za nauku, obrazovanje i tehnološki razvoj, Srpsko društvo za zaštitu voda, Privredna komora Srbije, Akademija inženjerskih nauka Srbije, a od međunarodnih institucija: Unesko, Međunarodno udruženje hidrogeologa (IAH), Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunava (ICPDR), Međunarodno udruženje vodovoda u slivu Dunava (IAWD).

Pored naučnih radova iz različitih oblasti upravljanja podzemnim vodama, prezentovani su, radovi o agendama podzemnih voda različitih globalnih i regionalnih institucija i udruženja, kao i problemi upravljanja resursima podzemnih voda u pojedinim regionima i zemljama, pretežno na slivu Dunava (Austrija, Mađarska, Srbija), ali i drugim evropskim i međunarodnim slivovima (južna Italija, sevoroistočni Irak, istočna Afrika-Etiopija i dr.). Vrhunski svetski naučnici i stručnjaci, kao i čelni ljudi najznačajnijih međunarodnih udruženja (UNESKO-IHP/Water Division, ICPDR, IWA, IAH, IAWD) odazvali su se pozivu.

Na konferencijama su učestvovali stručnjaci iz Srbije (naučni radnici sa Univerziteta u Beogradu: Rudarsko-geološkog fakulteta, Građevinskog fakulteta, Tehnološko-metalurškog fakulteta; Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“; Univerziteta u Novom Sadu: Fakulteta tehničkih nauka, Prirodno-matematičkog fakulteta; stručnjaci iz brojnih profesionalnih organizacija i privrednih društava); renomirani stručnjaci i univerzitetski profesori iz zemalja okruženja i Zapadne Evrope – Austrije, Mađarske, Nemačke, Italije, Španije, Holandije, ali i iz SAD-a, Kanade, Meksika, Indije, Iraka, Irana Senegala i drugih država. Na konferenciji su predstavljeni praktični rezultati i najnovija istraživanja i dati predlozi mogućih poboljšanja i smernice za rešavanje veoma aktuelnog problema našeg društva – stanja resursa podzemnih voda koje su glavni izvori snabdevanja vodom naših građana, privrede, industrije i čije je održivo upravljanje od krucijalnog značaja za uspešno snabdevanje vodom.

You may also like...