Drugi broj e-magazina Stakleno zvono
Hrana i otpad su oduvek bili alfa i omega svake civilizacije. Ljudi su se nastanjivali na bogatoj zemlji, lovištima ili pak putevima snabdevanja. Uvek ćemo se rado sećati mirisa nečije kuhinje, ali i neprijatnnog osećaja pokupljenog na divljim deponijama , pa makar one bile sakrivene iza zadnjih vrata nečijeg doma.
Zbog hrane su se vodili ratovi, dobijale ili gubile bitke. Ona je postala jedan od najvažnijih obeležja svake kulture, ali i sredstvo njihovog spajanja. Uticaj kineske testenine, začina dalekog istoka ili pak američkog krompira bio je toliki da je trajno menjao način života celog čovečanstva.
Dok je hrana oduvek bila ulaz u svako društvo, ono s’ čim se svi ponosimo, otpad je deo mračne strane svake civilizacije koga se treba što pre i trajno rešiti. Otpad se više ne odlaže samo “na kraj sela”, na napuštenu i “ničiju” njivu , on je postao predmet trgovine bogatih i siromašnih a završava “na kraj sveta”.
Međutim u poslednjih dvadeset godina razvijene zemlje su uspostavile različite kontrolne mehanizme za upravljanje otpadnim materijama, pri čemu je prednost data strategiji sprečavanja stvaranja otpada. Pri tome, prevenciji se daje prednost u odnosu na reciklažu, koja je opet bolja od spaljivanja, dok je odlaganje na deponije najmanje poželjan način.
U priči o sprečavanju stvaranja otpada svoje mesto je našlo i Stakleno zvono. Ne slučajno, već sa namerom da naš magazin ne završi na nekoj deponiji već u najgorem slučaju u maloj ikonici Recycle Bin. Formom elektronskog magazina želeli smo da Vaša trafika bude računar, prevozno sredstvo internet, a ukoliko Naš primerak izgubite, ili slučajno završi u otpadu, možete brzo i lako poći u nabavku starog broja.
U drugom broju ekološkog elektronskog magazina možete pročitati i videti :
Dr Dragan V. Vasiljević:
Možemo li bez aditiva ?
Današnji problemi koji se vežu za hranu značajno su drugačiji nego što su bili pre, samo, nekoliko desetina godina. Danas nas brinu potencijalno štetni sastojci u hrani, poput dioksina u mozzarelli, brinu nas sveprisutni E-brojevi, poput veštačkih boja u lizalicama, želimo znati odakle potiče hrana koju jedemo i da li deklaracija odgovara stvarnom sastavu proizvoda.
Novinari Ekopressa:
Kafilerije kao sabirni centri
Retke su kuhinje koje na svojoj trpezi nemaju meso. Šta posle obilnog obroka uraditi sa ostacima? Da li su ostaci životinja sirovina ili pak otpad, sporedni ili prateći proizvodi? Šta rade klaničari sa konfiskatom? Šta učiniti da divljih deponija bude što manje? – samo su neka od pitanja na koja su novinari Eko – pres kluba tražili odgovore od stručnjaka iz ove oblasti na tribini pod nazivom “Životinjski otpad – nus proizvod“.
Prof. Dr Goran Vujić:
Selekcijom do “čistog” otpada
Utvrđivanje morfološkog sastava otpada ključ je uspešnog upravljanja komunalnim otpadom. Ovo znanje je neophodno komunalnim i industrijskim interesnim grupama koje su uključene u gradsko upravljanje otpadom u cilju razvoja strategija i koncepata za održivo upravljanje komunalnim otpadom, ponovnog korišćenja i odlaganja otpada.
Prof. dr Ratko Mitrović i
Prof. dr Bogdan Nedić:
Svoj otpad pošalji drugome
Sa gledišta očuvanja životnog prostora i ekologije jedan od najvećih globalnih svetskih problema postaje elektronski otpad (e-otpad). Specifičnost elektronskog otpada je njegova složenost i brzina kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju zamenjeni novim. Osim toga e-otpad je toksičan ukoliko je nepravilno tretiran a istovremeno i vredan izvor sekundarnih sirovina.
Zorica Savić:
Bezbednost kao životni standard
U intervjuu za e-magazin Stakleno zvono Vera Božić Trefalt direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu nam otkriva zašto je i posle tri godine od donošenja Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, broj poginulih na radnom mestu porastao – najviše građevinskih radnika. U Srbiji od početka 2008 godine, tako veliki broj registrovanih pogibija na radnom mestu, nije zabeležen u poslednjih 20 godina.
e-magazin Stakleno Zvono možete preuzeti klikom na sledeći link:
StaklenoZvono broj 2
(6.8 MB – .rar)
