ĐAVOLJA VAROŠ
NOMINACIJA ĐAVOLJE VAROŠI ZA SVETSKU PRIRODNU BAŠTINU PRI UNESCO
Zavod za zaštitu prirode Srbije, predložio je Đavolju varoš, kao prirodno dobro posebnih vrednosti od svetskog značaja, za upis u Listu svetske baštine. Konvencijom o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine (Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage), koja je usvojena 1972. godine,Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu – UNESCO, štiti od devastacije i uništenja prirodnu i kulturnu baštinu koja po svojoj jedinstvenosti i neprocenjivoj vrednosti prevazilazi nacionalne okvire, kao nasleđe čitavog čovečanstva.
Nominacija Đavolje varoši za svetsku baštinu podrazumeva pripremu stručne dokumentacije kojom se dokazuje ispunjavanje uslova za upis u Listu svetske prirodne baštine. Pored posebnih vrednosti dobra, ono mora i da ispunjava bar jedan od deset kriterijuma UNESCO. Od potrebnih kriterijuma, Đavolja varoš svakako ispunjava sedmi i osmi kriterijum: da je „nenadmašan prirodni fenomen ili područje od izuzetne prirodne lepote i estetskog značaja“, i da „predstavlja istaknut primer reprezentativnog osnovnog stadijuma istorije Zemlje, uključujući obeležja života (npr. fosili), tekuće značajne geološke procese u razvoju oblika tla, ili značajne geomorfološke ili fizičkogeografske karakteristike”. Značajno je i angažovanje staraoca ovog zaštićenog prirodnog dobra, preduzeća „Planinka“ iz Kuršumlije, koji od 1959. godine sprovodi mere zaštite, ali i nastoji da popularizuje i doprinese razvoju područja.
Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije prof. dr Nenad Stavretović, na konferenciji za novinare koja je organizovana tim povodom, istakao je da će, ukoliko nominacija bude prihvaćena, Đavolja varoš biti prvo prirodno dobro upisano na Listu svetske prirodne baštine. Od ukupno 878 dobara, koji se nalaze u 145 zemalja potpisnica konvencije, iz Srbije, na ovoj listi do danas uvršteni su Stari Ras i Sopoćani (1979), manastir Studenica (1986), manastiri Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška objedinjeni pod imenom „Srednjovekovni spomenici na Kosovu“ (2004, 2006) i Arheološko nalazište Gamzigrad – Romuliana. „Srednjovekovni spomenici na Kosovu“ u Srbiji, nalaze se takođe i na Listi svetske baštine u opasnosti (the List of World Heritage in danger) sa još 29 dobara iz sveta. Nominacija Đavolje varoši je složen postupak, objasnio je on. Uredbom o zaštiti donetoj 1995. godine, Spomenik prirode „Đavolja varoš“ zaštićen je na površini od 67 ha. U postupku je proširenje zaštićenog dobra na 1014 ha, shodno jednom od kriterijuma, da prirodno dobro na Listi svetske baštine ne može biti manje od 1000 ha. U prvoj fazi postupka Komitet za svetsku baštinu odlučuje o prihvatanju prijave za nominacije, što se očekuje do kraja maja meseca ove godine, a potom upućuje ekspertske ekipe koje obilaze prirodno dobro, dok će konačna odluka, da li će Đavolja varoš postati deo svetske prirodne baštine, biti doneta tokom naredne godine.
Prošle godine je lokalitet Đavolja varoš posetilo više od 50.000 turista, a ove godine se očekuje više od 100.000 turista. Značajan podsticaj razvoju turističkih sadržaja u ovom delu Srbije dalo je i kandidovanje Đavolje varoši za sedam svetskih čuda prirode. Dugi krug glasanja trajaće do sedmog jula ove godine, pa je i dalje otvoren poziv građanima na glasaju na www.new7wonders.com. Ova akcija, iako je sasvim drugog, turističko-promotivnog karaktera, svakako može pomoći i nominaciji Đavolje varoši da postane prvo prirodno dobro u Srbiji koje je postalo deo svetske prirodne baštine.
