Kragujevac – ekološki centar

Kragujevac predstavlja politički, kulturni, prosvetni, zdravstveni i univerzitetski centar Šumadijskog okruga i Srbije. Nedavno je krenuo sa izradom Lokalnog ekološkog akcionog plana, pa se očekuje da 5. juna, simbolično na Svetski dan zaštite životne sredine, na sednici Skupštine grada bude usvojen ovaj strateški dokument. On će sadržati stručnu analizu stanja životne sredine i rangiranje problema, koji će, kroz izradu LEAP-a uskoro biti i konkretno rešavani u ovom gradu.

U prošloj godini ostvaren je prihod od oko 22,5 miliona dinara, što od naknade za zagađenje životne sredine, posebne naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine kao i naknade za emisiju CO2.

Kragujevac kao i svi gradovi u Srbiji ima veliki broj ekoloških problema, a gradskom naknadom za zaštitu i unapređenje životne sredine, mnogi su i rešeni. Od ove godine promenjen je način naplate lokalne ekološke takse, a gradska uprava nastojaće da te probleme svede na najmanju moguću meru.

Lokalna ekološka taksa koja je počev od 2002 godine naplaćivana prilikom registracije vozila, od ove godine zamenjena je gradskom naknadom za zaštitu i unapređenje životne sredine. Vlasnici motornih vozila ranije su plaćali, u zavisnosti od kubikaže, od 50 do 1500 dinara godišnje, dok je za teretna vozila taksa iznosila i nekoliko puta više. Zbog toga su mnogi, da bi izbegli ovo plaćanje, registrovali automobile na drugim mestima, gde nema ove naknade. Novom gradskom odlukom predviđeno je da ekološku taksu plaćaju svi vlasnici kao i zakupci stanova, individualne odnosno kolektivne gradnje.

• Kragujevčani će ubuduće plaćati lokalnu ekološku taksu kroz objedinjenu naplatu komunalnih usluga, pa će – kako kaže član Gradskog veća za životnu sredinu ovu taksu plaćati svi vlasnici i zakupci stanova u gradu, a iznos je 0,60 dinara mesečno po kvadratu za prvu, drugu i treću zonu i 0,20 dinara za četvrtu zonu. Tako na primer za stan od 50 kvadrata građani će plaćati na ime ekološke takse 30 odnosno 10 dinara – ističe on.

Sredstva će biti strogo namenska i biće korišćena za sprovođenje programa zaštite i unapređenja životne sredine i završetak Lokalnog ekološkog akcionog plana. U ovoj godini od ovih sredstava planirano je 2,5 miliona dinara za ozelenjavanje i pošumljavanje površina, a izdvojen je i deo sredstava za ozbiljnu deratizaciju i uništavanje krpelja. Sa Instituom za javno zdravlje radiće se monitoring faktora životne sredine.

• Ove godine za ekologiju, samo od lokalne ekološke takse mesečno će pristizati oko 1.700.000 dinara što na godišnjem nivou prema rečima Matovića iznosi oko 18 miliona dinara, a 40 odsto je od republičke takse, pa ćemo tako napraviti budžetski fond za zaštitu životne sredine u iznosu od oko 32 miliona dinara.

Jedan od glavnih problema u oblasti zaštite životne sredine grada Kragujevca jeste otpad. Možda je to i jedan od razloga, što se ovaj grad ozbiljno uključio u akciji ‘’Očistimo Srbiju’’, a Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je za to izdvojilo pet miliona dinara. U okviru toga u prošloj godini prikupljeno je i odveženo na deponiju u Jovanovcu 3284,5 m³ otpada sa divljih deponija, a za ovaj posao angažovano je Javno komunalno preduzeće „Čistoća’’. Na teritoriji grada evidentirano je više od 150 divljih deponija. Najveći broj deponija se nalazi u prigradskim naseljima ili selima u okolini grada.

U okviru akcije ’’Očistimo Srbiju u našem gradu’’, pokrenuta je i akcija očuvanja vodotokova na ovom području, pa je planirano da grad Kragujevac izdvoji dva miliona 800 hiljada dinara za uređivanje vodotokova Lepenice i Bresničkog potoka. Takođe, ove godine dobar deo sredstava biće usmeren na regulisanje vodotokova Grošnice, dok će gornji deo toka reke Uglješnice biti očišćen od divljih deponija.

• Imali smo radove koji su vršeni u gradskim, prigradskim i seoskim mesnim zajednicama, a akciju smo – prema rečima Srđana Matovića, člana Gradskog veća za zaštitu životne sredine – proširili akcijom čišćenja vodotokova. U mesnoj zajednici Bresnica očistili smo deponiju pored Bresničkog potoka i uredili dobar deo tog vodotoka, apelujući na građane iz tog dela grada da svoje kanalizacione mreže priključe na kolektor koji već postoji kako bi sačuvali svoje vodotokove- ističe Matović.

U toku je i realizacija projekta mehanizma čistog razvoja u Srbiji, a radi se o sakupljanju i korišćenju deponijskog gasa na kragujevačkoj deponiji Jovanovac. Postrojenje za prikupljanje i proizvodnju deponijskog gasa biće u eksploataciji između 7 do 15 godina, i ono će proizvoditi struju, toplotnu energiju, a moguće je i deponovanje metana koji će se koristiti za pokretanje automobilskih motora. Vrednost donacije na izradi projektne dokumentacije sakupljanja i korišćenja deponijskog gasa, iznosi 100 hiljada evra.

Odlukom Gradskog veća početkom jula prošle godine, Kragujevac je počeo izradu Regionalnog plana upravljanja otpadom, zajedno sa opštinama Knić, Smederevska Palanka i Rekovac.

Jedan od ekoloških prioriteta je i zaštite jezera Gruža, kojim će se Grad baviti ove godine.

• Dugi niz godina ne poštuju se ranije usvojeni dokumenti, prostorni plan, projekat sanitarne zaštite, zato nam je – ističe Matović, važno da ove godine kroz brojne aktivnosti poboljšamo stanje na jezeru, jer grad Kragujevac nema drugu alternativu kada je reč o vodi za piće. Očekuje se uspešno rešavanje prigovora Javno komunalnog preduzeća ’’Vodovod i kanalizacija’’ upućen Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, a koji se odnosi na poništavanje rešenja o građevinskoj dozvoli za izgradnju ribarskog etno sela na Gružanskom jezeru – dodaje on.

To će biti početak još ozbiljnijih i intenzivnijih aktivnosti na zaštiti jezera Gruža koje će grad Kragujevac u saradnji sa opštinom Knić ove godine pokrenuti i preduzeti odgovarajuće mere.

Na javnim radovima pod nazivom ‘’U susret boljem letu’’, koji su trajali četiri meseca, bilo je angažovano 49 radnika. U okviru programa javnih radova u čijoj su realizaciji učestvovali Udruženje ribolovaca ‘’Magma’’ i Sportski centar ‘’Mladost’’, uređene su obale kragujevačkih jezera Bubanj, Šumarice i Gružansko jezero. Prvih dana eko brigada radila je na uređenju obala jezera Bubanj, gde je posečeno rastinje i živa ograda, a na tom mestu je sređen parkić. U javnim radovima na Gružanskom jezeru eko brigada bila je angažovana na prikupljanju i sortiranju otpada, a sakupljeno je oko 530 džakova raznog smeća i PET ambalaže. Komunalni otpad je otpremljen vozilima Čistoće na deponiju, a PET ambalaža, na reciklažu u ’’Zelenilo’’. Uređenje obale Šumaričkog jezera trajalo je koliko i projekat.

Kako bi sprečili zagađenje životne sredine u gradu, na parkingu preko puta Zastavinog podrumčeta instalirana je automatska merna stanica za praćenje kvaliteta vazduha, vredna oko 130 hiljada evra. To je deo sistema od 35 stacioniranih stanica, a na ovaj način Kragujevac postaje deo nacionalnog programa praćenja kvaliteta vazduha.

U cilju rešavanja problema sa nepostojanjem lokacije za deponovanje šljake i pepela iz Energetike, tokom novembra izvedeni su radovi na zacevljivanju potoka koje su finansirali Grad Kragujevac i Energetika, a ta lokacija koristiće se za deponovanje građevinskog otpada sa svih lokacija na kojima se izvode radovi.

• Grad Kragujevac je izdvojio oko 3,8 miliona dinara za kontrolu kvaliteta vazduha, polena u vazduhu, merenja nivoa komunalne buke, kontrolu kvaliteta vode za piće iz javnih česmi, ispitivanje kvaliteta otpadnih voda, kao i ispitivanje zagađenosti zemljišta, a sve to je u nadležnosti– prema rečima Matovića – Instituta za javno zdravlje Kragujevac.

I prošle godine odvojena su sredstva za deratizaciju i suzbijanje komaraca, a ove godine pripremljen je projekat gde se predviđa proširivanje teritorije na kojoj se sprovode aktivnosti i primena tretmana suzbijanja komaraca iz vazduha.

U najavi je izrada regionalnog plana upravljanja otpadom, ali i rešavanje problema komunalne buke, pogotovu u centru grada. Nizom aktivnosti grad će podržati i sve manifestacije koja budu u gradu organizovala ekološka udruženja, koja će u narednoj godini imati oko 2,5 miliona dinara za svoje projekte. A da je tako govori i to da je u toku prošle godine formiran Ekološki centar Kragujevac, koji je deo Službe za zaštitu životne sredine Gradske uprave za prostorno planiranje, izgradnju i zaštitu životne sredine. Prostorije ovog Centra moći će da za svoje potrebe koriste sva udruženja i pojedinci za realizaciju aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine.