KONTROLA ZAGAĐENJA VAZDUHA U SRBIJI

Automatske merne stanice

Najmodernijea laboratorija za vazduh na ovom prostoru kao i 37 automatskih mernih stanica širom Srbije, polovinom marta će u svakom trenutku tačnije u realnom vremenu meriti koncentracije hemijski aktivnih, kao i čestičnih supstanci u vazduhu.

Nacionalna referentna laboratorija za vazduh koja će zajedno sa sistemom mernih stanica širom Srbije svakog trenutka davati pregled kvaliteta vazduha – biće izgrađena do polovine marta. Osim veoma moderne laboratorije, opremljene savremenim uređajima za analizu aerozagađenja, postavljeno je i 37 automatskih mernih stanica na čitavoj teritoriji naše zemlje.

Postavljanje merne stanice u Kragujevcu

Osim Beograda koji ima pet automatskih “čitača kvaliteta vazduha”, ove stanice su postavljene i u Novom Sadu, Nišu, Beočinu, Pančevu, Boru, Paraćinu, Kruševcu, Kragujevcu, Vranju i drugim gradovima gde je procenjeno da je neophodno pratiti stanje kvalitreta vazduha. Podaci o aerozagađenju očitavaju se paralelno sa svih automatskih stanica u našim najvećim gradovima, a onda direktno objavljuju na internet sajtu Agencije, a to se očekuje polovinom marta.

  • Ovakav sistem sa laboratorijomće potpuno promeniti metodologijupraćenja stanja kvaliteta vazduha, jer će se na svim mernim

    Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine

    Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine

    mestima automatksi očitavati rezultatii slati u centralnu bazu podataka u Agenciji za životnu sredinu- kaže Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine. Podaci o stanju aktivnih i pasivnih supstanci u vazduhu će se iz stanica slati na svakih sat vremena u bazu. Tako će se u svakom trenutku znati koncentracija sumpordioksida, ugljenmonoksida, azotnihoksida, benzena i drugih hemijskih supstanci, kao i pasivnih supstanci – čađi, pepela, prašine, dima…

Što se tiče laboratorije, veoma je važno što će ona biti povezana u evropsku Mrežu referentnih laboratorija. Tako ćemo porediti naše rezultate sa evropskim referentnim laboratorijama i prenositi standarde i metode na laboratorije u zemlji.

  • Kao deo celog sistema Imamo i automatksu mobilnu stanicu, koja će najveću primenu imati u slučajuhemijskih akcidenta, ali i u raznim situacijam kada je potrebno očitati stanje vazduha na nekom mestu gde nema merenja- objašnjava Živković. – Prednost ovog automatskog sistema u odnosu na dosadašnje klasičnemetodekontrole stanja kvaliteta vazduhaje što je vreme odziva skoro trenutno dok klasične metoda zahtevaju dugotrajna merenja koja kasne i do 30 sati. Klasične metode će se i dalje koristi u narednih nekoliko godina i činiće pun sistem monitoringa u Srbiji.

Prema Živkovićevim rečima, za sada smo jedna od retkih zemlja jugoistočne Evrope koja ima ovako vrednu i sofisticiranu opremu. Vrednost ovog sistema je oko četiri miliona evra. Od toga je tri miliona izdvojeno iz Fonda Evropkse unije, a milion iz budžeta Srbije, iz Fonda za zaštitu životne sredine.

Merenje aerozagađenja u automatskoj stanici

Proces merenja aerozagađenja u automatskoj stanici počinje tako što jedinstveni dovodni sistem uvlači određenu zapreminu vazduha i razvodi ga na analizatore unutar stanice. Standardu opremu automatske stanice čine analizatori za merenje koncentracije sumpor dioksida, prizemnog ozona, ugljen – monoksida, azotnih oksida, dim, ugalj, čađ, prašina, prečnika 10 i 2,5 i jedan mikrometa.

  • Na osnovu podataka iz 30 gradova u Srbiji, što se tiče bazičnih polutanata sumpor – dioksida, azotnih oksida I čađi situacija je takva da u prethodnih 3 do 5 godina, dominantan polutant vazduha je čađ. On je problem i na širem području u Evropi – ističe Živković i dodaje da u proseku 9 do 12 procenata dana u toku godine u Srbiji se detektuju koncentracije koje predstavljaju prekoračenje dnevnih emisionih koncentracija čađi. U slučaju sumpor – dioksida taj procenat ne prelazi 2 posto, tokom godine, a što se tiče azotnih oksida situacija je blaža, tu prekoračenja idu do 1,5 procenat, naravno kada je reč o Srbiji – dodaje on.

U automatskim mernim stanicama paralelno se vrše i meteorološka merenja, jer se tek kombinovanjem svih tih podataka dobija precizna analiza kvaliteta vazduha. Inače svaka od ovih stanica vredi u proseku 50.000 evra, a na njihovo godišnje održavanje odlazi od 10 do 15 odsto njihove vrednosti.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>