Svetski dan voda u Kragujevcu
Povodom 22. marta, Svetskog dana voda, Institut za javno zdravlje Kragujevac je pripremio niz aktivnosti. U naselju Bubanj organizovana je akcija uzorkovanja vode iz jezera i javne česme.
Pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija od 1993. godine se obeležava kao Svetski dan voda. Razlog tome je sve veća nestašica higijenski ispravne vode za piće i proizvodnju životnih namirnica ali i za druge životne potrebe. Skoro 40 odsto ljudske populacije živi pored reka i jezera, a toj grupi pripadaju i Kragujevčani. Institut za javno zdravlje Kragujevac povodom Svetskog dana voda, organizovao je 20. marta u naselju Bubanj po prvi put akciju uzorkovanja površinske vode iz istoimenog jezera, ali i iz javne česme.
Što se tiče javne česme na jezeru Bubanj prema rečima prof. Dr Nele Đonović šefa Odeljenja u Centru za higijenu, uzorkovanje vode radi se dva puta mesečno i voda sa ove česme je standardnog kvaliteta. Hemijski je uglavnom ispravna uz povećanu koncentraciju nitrata, dok je većim delom godine bakteriološki neispravna. Kada je reč o javnim česmama u Kragujevcu prema rečima Đonovićke voda nije ni hemijski a ni mikrobiološki ispravna i ne preporučuje se za piće. Voda koju distribuira gradski vodovod, dodaje ona standardnog je kvaliteta, hemijski i mikrobiološki zadovoljavajućeg kvaliteta.
Povodom Svetskog dana voda 21. marta od 8 do 12 časova, zainteresovani građani mogli su dobiti savete u vezi voda, u Centru za higijenu. Za mališane iz dečjeg vrtića Sunce, 23. marta organizovana je priredba pod nazivom „Voda je zdravlje“. Voda je glavni resurs za 21 vek. Po mišljenju stručnjaka naša zemlja raspolaže sa dovoljno hidro potencijala. Srbija je, pokazuju staatistički podaci, 47 od 180 dražava rangiranih po količini vodnih resursa u svetu, 70 odsto rezervi nalazi se u brdsko planinskim područjima.
Ove godine na Svetski dan voda obratićemo pažnju na vode koje prelaze granice i povezuju nas. Skoro 40 odsto ljudske populacije živi pored reka i jezera zajedničkih za dve ili više zemalja, a 263 međunaradna svetska sliva obuhvataju teritoriju 145 zemalja i pokrivaju skoro pola zemljine površine. Veliki slatkovodni rezervoari takođe lagano prelaze granice zemalja podzemnim vodotocima. Do sada je poznato 270 prekograničnih vodnih sistema.
Ima dovoljno pitke vode za sve. Međutim, ona nije ravnomerno raspoređena i sa njom se često ne upravlja na odgovarajući način. Mnoge zemlje se već suočavaju sa povećanom oskudicom vode. Do 2025 godine 1,8 milijardi ljudi će živeti u zemljama ili regionima sa potpunom oskudicom pitke vode, a posledice će trpeti dve trećine svetske populacije.
Voda se nalazi u stalnom kruženju: vazduh – voda – zemljište, pa se radi njene zaštite moraju čuvati svi elementi životne sredine.
Od 1900. godine izgubljena je polovina vodenih površina koji služe za obnavljanje pitke vode. Zaustavljanje tog procesa je od velikog značaja za adekvatno vodosnabdevanje za potrebe domaćinstava, industrije i poljoprivrede.
U nekim zemljama voda za piće se zagađuje dispozicijom otpada poreklom iz domaćinstava, industrije i poljoprivrede. Svaki dan, 2 miliona tona otpada koje stvori čovek se odlaže u vodotokove. U zemljama u razvoju 70 odsto industrijskog otpada se ispušta direktno u vodotokove bez prethodnog prečišćavanja i na taj način se ugrožavaju izvorišta za vodosnabdevanje. Klimatske promene će sigurno imati uticaja na vodne resurse i upravljanje njima.
Očekuje se da će sa porastom temperature, doći do promena u učestalosti i obimu padavina, povećavajući rizik od poplava, suša i drugih nepogoda. Već se suočavamo sa posledicama globalnih klimatskih promena kao što je topljenje glečera i ledenih površina, koji su ujedno i ogromni rezervoari pitke vode u planinskim i polarnim regijama.
