Peti broj e-magazina Stakleno zvono
Da se pitaju ekolozi državu treba urediti kao Nacionalni park. Svaki predstavnik svoje vrste bio bi promovisan kao nešto izuzetno, ukoliko je ugrožen, timovi stručnjaka bi mu svesrdno pomagali i svaka jedinka bi bila nacionalni ponos a ne smetnja za nacionalni razvoj parka. Tehnološke inovacije bi našle svoje pravo mesto- da pomažu i služe, a ne da okupiraju zemlju i umove, i tako same sebi postanu dovoljne.
Srbija ima svoje nacionalne parkove o kojima ćemo pričati u ovom broju. Pored njih postoje i mnoga druga nacionalna dobra koja nikad nisu ‘’nacionalizovana’’, a preti im opasnost da upadnu u pogrešne ruke. Kako da ih zaštitimo, uredimo, ili pak adekvatno koristimo?
Zavod za zaštitu prirode Srbije:
Prirodna dobra od nacionalnog značaja
Jedna od najreprezentativnijih područja očuvane prirode, sa stoletnim šumama, divljim vodotokovima, bujnom vegetacijom i raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom, gde se mnogi od predstavnika mogu danas videti uglavnom samo u knjizi ili zoološkom vrtu, su nacionalni parkovi Srbije, zaštićena prirodna dobra od nacionalnog značaja.
U Srbiji ima pet nacionalnih parkova, a to su: Fruška gora, Đerdap, Tara, Kopaonik i Šar planina, dok Studija zaštite koju je izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije kao osnovu predloga za zaštitu šestog, Nacionalnog parka Prokletije, još uvek čeka nastavak postupaka zaštite.
Dr Nebojša Lukić:
Nit je biljka, nit su životinje, već…
Gljjive su veoma raznoliko i specifično carstvo živih organizama. Krajem šezdesetih godina prošlog veka (1969), gljive su dobile svoje posebno carstvo, a što je kasnije opšte prihvaćeno. Drugim rečima, gljive nisu niže biljke, niti su neka vrsta specifičnih životinja, jednostavno gljive su gljive.
Poseban deo carstva fungi čine više gljive, koje uglavnom pripadaju makrogljivama, onim čija se plodna tela (pečurke) mogu videti golim okom. Samo u Evropi do sada je identifikovano preko 15000 vrsta i varijeteta makrogljiva.
Zorica Savić:
Kako se uređuje jezero Gruža
Zahuktala divlja gradnja i sve veći broj zagađivača na obali akumulacije Gruža, govori da je poslednji čas da se nešto preduzme kako voda za piće ne bi postala upotrebljiva samo kao tehnička.
Prilikom formiranja akumulacije Gruža obeležena je zona sanitarne zaštite pijaće vode od smeća, fekalija i hemikalija koje koriste poljoprivrednici. Na 500 metara od obale ne sme ništa da se gradi, a na 50 metara od vode nije dozvoljeno obrađivanje zemljišta, uprkos tome,sve to u ovom slučaju se ne poštuje.
dipl. ing. geol. Cvetko Živković
dipl. ingž. geol. Aleksandar Paunović
Lepota homoljskog kamena
Novootkrivene ekonomski interesantne pojave, koje mogu biti osnovni nosioci razvoja industrije vezane za eksploataciju i obradu ukrasnog kamena, kako u Srbiji, tako i šire u okviru Evropske Unije, a odnose se prvenstveno na: magmatske (granitoidi, gabrovi, gabrodioriti), sedimentne stene (krečnjaci), potom, vulkanske (bazalti, andeziti, daciti) i metamorfne stene (mermeri, metamorfisani krečnjaci, kao i travertini, bigrovi, breče). Područje Homolja sa centrom za dopremu, preradu i plasman ukrasnog kamena u Žagubici, ovaj kraj pretvoriće u vodeći, odnosno najveći centar u Srbiji i zapadnom Balkanu.
Zorica Savić:
Ekologija danas
Rezultati istraživanja javnog mnjenja o mestu i ulozi zaštite životne sredine kod građana Srbije predstavljeni su u Skupštini grada Kragujevca. Istraživanje je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju CESID u okviru akcije „Očistimo Srbiju’’, u saradnji sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja.
Rezultati istraživanja trebalo bi da nadležne institucije i organizacije usmere ka onome što treba uraditi kako bi se zajednički krenulo u rešavanje velikih problema, kao što su uklanjanje i upravljanje otpadom, formiranje eko industrije i centara za reciklažu.
e-magazin u pdf izdanju možete preuzeti klikom na sledeći link:
(.rar 5.95 MB)
Stakleno Zvono broj 5
ili
