PUTEVI ENERGIJE U REGIONU I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA

U budućnosti ne treba očekivati da će biti jeftine energije, s obzirom na stanje na svetskom tržištu i mali procenat izgrađenih obnovljivih izvora energije u Srbiji. Čiljenica je da postojeće cene električne energije nisu realne, ali će do njihovog preispitivalja, po rečima dr Zorane Mihajlović, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine doći tek na proleće iduće godine kada budu donete socijalne karte za domaćinstva, kako bi se utvrdilo koje kategorije stanovništva imaju pravo na beneficirane cene. Ovakve ocene su iznete na početku rada Konferencije “Putevi energije u regionu i korišćenje obnovljivih izvora energije” koja je održana 19. oktobra u hotelu “Hajat” u Beogradu. Ovom skupu, pored učesnika iz inostranstva, domaćih preduzeća i institucija koje se bave energijom i obnovljivim izvorima, bio je prisutan Milorad Grčić, v. d. direktora Rudarskog basena”Kolubara”.

Regionalna strategija o energetici

Prenoseći zaključke i ocene sa skupa u Budvi od 18. oktobra gde su se sastali ministri članica Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, ministarka dr Zorana Mihajlović je istakla da je tom prilikom usvojena Regionalna energetska strategija. Mihajlovićeva je rekla da su na skupu usvojene i odluke oko primene direktive o statistici u energetici, rezervama nafte i naftnih derivata i povećanju udela obnovljivih izvora energije. Na osnovu toga Srbija će imati obavezu da poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa 21,2 na 27 odsto do 2020. godine.

Iznoseći stavove o uticaju energije na politiku cena dr Zorana Mihajlović je rekla da će ključni prioriteti ministarstva biti usmereni na donošenje zakonodavnog okvira, povećanje energetske efikasnosti i korišćelje obnovljivih izvora energije, na nove projekte u izgradlji infrastrukture i promenu načina upravljanja u javnim preduzećima u sektoru energetike. Osvrćući se na sporost u izdavanju dozvola za izgradnju energetskih objekata, ministarka je istakla da je do sada bilo potrebno 1,5 do dve godine da se dozvole dobiju, što odvraća potencijalne investitore da ulažu u ove projekte.
Zato će se, po njenim rečima, do kraja ove godine doneti pravilnik kojim će se ubrzati izdavanje dozvola za gradnju energetskih objekata.

Najniža cena struje u Srbiji

U poređenju sa susednim zemljama cena električne energije u Srbiji je po kilovat-satu najniža u regionu i iznosi 5,5 evrocenti. U Makedoniji je cena struje 6,9, BiH 7,Q2, Bugarskoj 8,7, Sloveniji 9,45, Crnoj Gori 9,5 i Hrvatskoj 11 evrocenti.

Direktor Agencije za energetiku Srbije Ljubo Maćić je konstatovao da je u narednim godinama glavno pitanje prilagođavanje otvorenom tržištu energije i ljegovoj regulaciji. Po njegovoj oceni cena struje, na duži rok, mora da raste, da bi se ispunili ekološki kriterijumi i drugi uslovi koje postavlja regionalna energetska strategija . Po rečima Maćića, Srbija je oko 40 odsto uvozno energetski zavisna, kao i da su troškovi uvoza energije u prošloj godini bili četiri milijarde dolara.

• Srbija troši 70-80 odsto više energije po jedinici društvenog proizvoda u odnosu na druge zemlje Evropske unije – rekao je Maćić, naglašavajući mali udeo potrošlje gasa, od samo 30 procenata u ukupnoj potrošlji Srbije. Uporedo sa povećaljem cena električne energije treba raditi na smanjenju troškova koji su izuzetno visoki i spremno dočeka ti otvaralje tržišta električne energije.

Rasprava na konferenciji u organizaciji Business info group vođena je u okviru dva panela “Uticaj energije na politiku cena” i “Koncept i primena energetske efikasnosti i obnovljivih izvora”.
Slobodan Sokolović, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, ocenio je da je iluzija verovati da će u budućnosti biti jeftina energija i niža cena naftnih derivata, a da se obavezne rezerve gasa mogu obezbediti samo angažovaljem EU.
Dejan Trifunović, pomoćnik ministra za održivi razvoj, obnovljive izvore energije i strateško planiranje, rekao je da u poslednjih 20 godina nije bilo investicija u nove energetske objekte, za šta je glavni razlog niska cena električne energije.

• Nedostatak ulaganja u ovu oblast svakako je posledica i ekonomske krize, ali i zbog toga što dovoljno pažnje nije posvećeno obnovljivim izvorima energije. Za velike investicije u obnovljive izvore energije nisu potrebne subvencionisane cene, s obzirom da će se struja iz tih postrojelja uglavnom izvoziti – naglasio je Trifunović.

Među više inostranih učesnika u raspravi posebno je bilo zanimljivo izlagalje Jozefa Holjenčika, direktora Regulatorne kancelarije za mrežne industrije Slovačke i Konstantina Stačusa, generalnog sekretara Evropske mreže operatera prenosnih sistema električne energije ENTSO-E koji su govorili o značaju infrastrukturnih objekata na putevima energije u regionu.

M. Đoković