Inicijativa za podizanje vetrozaštitnih pojaseva
Povodom vremenskih nepogoda koje su proteklih dana paralisale saobraćaj na pojedinim putnim deonicama u Vojvodini i snežnih smetova u kojima je satima i danima stotine građana bilo zarobljeno, a njihova bezbednost i zdravlje ugroženi, narodni poslanik i predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić poslao je Vladi Republike Srbije Inicijativu za donošenje Republičkog plana za podizanje i razvoj vetrozaštitnih pojaseva, kako bi se slične situacije u budućnosti sprečile.
Zeleni Srbije žele da skrenu pažnju javnosti da, iako količina snežnih padavina nije bila neuobičajena za ovo doba godine, jak vetar je nanoseći sneg sa okolnih polja prouzrokovao visoke nanose na putevima u Vojvodini, što je prvenstveno posledica neadekvatne zaštite putnih pravaca. U prošlosti su se putevi štitili gustim drvoredima koji su imali više zaštitnih funkcija: zaštita od snega u zimskim mesecima, u letnjim zaštita od sunca i visokih temperatura, a istovremeno i zaštita ratarskih useva od prašine, štetnih gasova, a naselja i od buke. Vetrozaštitni pojas pre svega sprečava eroziju, kojom se odnosi humus i tako slabi plodnost zemljišta.
Nažalost, u proteklih nekoliko decenija sadnja zaštitnih drvoreda je zaboravljena praksa, ne retko se događalo da se i postojeći drvoredi seku zbog ogreva ili zbog bolesti stabala, a nije se vodilo računa o potrebi obnavljanja posečenih drvoreda.
Vojvodina je i dalje najmanje pošumljena regija Evrope sa svega 7 odsto površine pod šumama, dok standardi predviđaju minimalnu pošumljenost od 14 odsto (toliki je prosek u ostatku Evrope). I trenutna situacija na putevima po Vojvodini, posebno po Banatu, pokazuje da bi u narednim godinama najvažnija stvar trebalo da bude pošumljavanje vetrozaštitnih pojaseva, koji su devastirani nebrigom u prošlim decenijama. Prema procenama stručnjaka i njihovim upozorenjima iz prethodnih nekoliko godina Vojvodini nedostaje 130.000 hektara šuma, jer je ona trenutno, pored Engleske, najmanje pošumljena regija u Evropi. Za podizanje drvoreda potrebno je koristiti bujnije i prema bolestima i štetočinama otpornije sorte, a naša je preporuka da se koriste brzorastuće energetske biljke koje se mogu koristiti i kao biomasa u energetske svrhe. Ovim bi osim zaštitne i ekološke funkcije, ovi drvoredi imali i veliki ekonomski značaj. Zeleni Srbije podsećaju da se izgradnja i održavanje putne infrastrukture u Srbiji mora realizovati u skladu sa standardima očuvanja zaštite životne sredine. Briga o prirodi je uvek istovremeno i briga o čoveku.
