Godina Šumadijskog sela
Grad Kragujevac na Drugoj nacionalnoj konferenciji o agraru u Srbiji, dobio je priznanje kao lokalna samouprava koja punih 6 godina ima najveći Agrarni budžet u Srbiji. To je samo još jedan dokaz da briga o selu i poljoprivredi kao velikoj razvojnoj šansi nije samo priča, jer od 2005. godine Grad Kragujevac obezbeđuje neophodna sredstva za realizaciju tih planova. Zato ne čudi što je 2011. godina proglašena za Godinu Šumadijskog sela.
-
Proglašavanjem 2011-te za Godinu šumadijskog sela, Grad Kragujevac samo dodatno intenzivira kontinuitet ulaganja u naša sela i ovdašnji agrar, a odluka o godini sela vrhunac je dosadašnjih napora da se sugrađanima u ruralnim sredinama pokaže kako Grad nije digao ruke od njih i njihovih problema, već naprotiv i u vrlo nepovoljnim finansijskim uslovima ima nameru da još više ulaže u selo – ističe Snežana Živanović pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu. Godina Šumadijskog sela biće obeležena velikim brojem programa i manifestacija, ali sa druge strane u svakom od 56 sela uradiće se nešto od infrastrukturnih projekata po prioritetima, koje su dostavili Saveti Mesnih zajednica – dodaje ona.
Polljoprivreda je budućnost ekonomije Šumadije jer na ovom području postoje uslovi za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje. Pod obradivom površinom nalazi se 50.000 hektara, oranice i bašte zastupljene su na prostoru 34.000 hektara, pod voćnjacima je preko 6.000, vinogradima 400, a livade zauzimaju 7.000 hektara. To ukazuje na veliki poljoprivredni potencijal koji je na žalost suočen sa dosta problema, usitnjeni posedi, svaštarenje u proizvodnji, zastarela mehanizacija, niski prinosi, staračka domaćinstva, nedovoljna strukovna organizovanost proizvođača. Ljudi su orijentisani na proizvodnju za sopstvene potrebe pa nema dovoljno velikih robnih proizvođača. Zbog toga je lokalna samouprava započela sa značajnim izdvajanje iz budžeta i ulaganjima u razvoj poljoprivrede sa ciljem da poveća obim proizvodnje.
-
Iz gradske kase preko Robnih rezervi i Agrarnog budžeta, u poslednjih šest godina, u razvoj seoskih domaćinstava i seoskih zajednica, tačnije poljoprivrede uloženo je oko 687 miliona dinara. U infrastrukturne objekte (asfaltiranje lokalnih i nekategorisanih puteva, nasipanje, izgradnju, rekonstrukciju i održavanje elektro mreže …) je izdvojeno oko 990 miliona dinara, u školske objekte na selu 89.604.441 dinara. Gradska uprava za zdravstvo, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci, za adaptaciju i opremanje seoskih ambulanti, za pomoć seoskom stanovništvu u stanju socijalne potrebe, za prevoz, pomoć u kući i drugo, uložila je oko 86 miliona dinara. Grad Kragujevac je u prethodnih šest godina za selo izdvojio oko 1.853.000.000 dinara – objašnjava Snežana Živanović.
Rešavanje vodosnabdevanja na selu će biti kapitalni program u 2011. godini. U planu je da se uradi 20 novih bušotina, i uporedo pripremi projektna dokumentacija i isporuče rezervoari i pumpe za one bunare gde korisnici urade sekundarnu mrežu. Cilj je da se do kraja ove godine, pored 32 postojeća, još 20 novih seoskih vodovoda bude pušteno u rad. Za vodosnabdevanje je planirano 38.000.000 dinara.
-
Grad će nastaviti i u ovoj godini da subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju i to za osiguranje useva, životinja i plodova sa 30 odsto od vrednosti polise osiguranja, kupovinu opreme za stočarstvo sa 20 odsto od vrednosti investicije, plastenike i sisteme za navodnjavanje sa 20 odsto od vrednosti investicije, prerađivačke kapacitete sa 20 odsto od vrednosti investicije i subvencionisanje veštačkog osemenjavanja sa 1500 dinara po grlu – kaže Snežana Živanović.
Iako su pojedini delovi Srbije, a time i Šumadije predodređeni za određene vidove proizvodnje kod nas još uvek nije izvršena reorganizacija. U Šumadiji se poljoprivrednici najviše bave svaštarenjem, ali sve više je onih koji se opredeljuju za određeni vid proizvodnje – pre svega stočarstvo i voćarstvo. Međutim sve veći je broj i velikih proizvođača povrća i cveća. Što se tiče ekološke proizvodnje ona je još uvek u začetku, a oni koji se time bave samo su sporadični primeri.