Održivi sistem upravljanja otpadom
Loše upravljanje otpadom u Srbiji ima nesagledive posledice po zdravlje i život ljudi odnosno životnu sredinu. Težnja Evropske unije je da se uspostavi održivi sistem upravljanja otpadom kroz prevenciju nastajanja otpada odnosno promovisanja društva reciklaže.
- U skladu sa novim direktivama Evropske unije regionalne deponije nisu aktuelne, to su regionalni centri za upravljanje otpadom i mi idemo u tom pravcu, ide se na proizvodnju otpada u energiju. Upravo se radi na izgradnji centra za upravljanje otpadom grada Beograda, sa pripadajućom energanom i na taj način će se smanjiti količina otpada za 10 odsto – istakao je Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine. U Srbiji je aktuelno oko sedam regionalnih centara, ali nemamo još nijednu energanu, i odlaže se na sanitarne deponije. Imamo i još oko četiri cenara koji još uvek nisu postali regionalni centri ali imaju sanitarne deponije. Potrebno je da se formira još oko 13 regionalnih centara za upravljanje otpadom – objašnjava Vesić
Donošenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i odgovarajućih podzakonskih akata uspostavljen je zaokružen sistem upravljanja otpadom uskladjen sa zakonskom regulativom i praksom Evropske unije. Monitoring životne sredine u našoj zemlji nije zastupljen u značajnoj meri. Ne treba zaboraviti da monitoring spada u osnovne principe upravljanja otpadom koji su zastupljeni u Evropskoj uniji.
- Zakonom o zaštiti životne sredine je definisan sistem projekata sanacije, zatvaranja i rekultivacije postojećih smetlišta. Njime smo definisali šta tačno mora da se uradi u projektu sanacije, jer nesanitarna smetlišta direktno zagadjuju vodoizvorišta ili vodne tokove. Svi koji imaju nesanitarne deponije moraće za godinu i po dana da urade projekte, i onog dana kada dostave ministarstvu i dobiju saglasnost moraće u roku od 2 godine da taj projekat implementiraju na terenu i urade sve radove koji su predvidjeni projektom – rekla je Gordana Perović, šef Odseka za razvoj sistema upravljanja otpadom.
Na predlog Republičkog inspektora zaštite životne sredine, kragujevačka Energetika je počela radove na sanaciji deponije ’’Opornica’’. Time će biti rešen dugogodišnji problem meštana Opornice, koji su se u više navrata žalili na štetnost ove deponije. Sanacijom deponije Opornica biće rešen problem meštana ovog naselja. Deponija je aktivirana osamdesetih godina kako bi tamo Energitika odlagala šljaku i pepeo. Više puta su stanovnici ovog dela grada potestovali, tvrdeći da im je ugroženo zdravlje.
- Projekat sanacije deponije Opornica predvideo je da Energetika preduzme niz aktivnosti, poput tehnološke i biološke sanacije. Da bi se ovi poslovi završili potrebno je nasuti još 30 hiljada tona pepela. U toku je ograđivanje deponije i izrada drenažnog sistema. Planirano je da ove aktivnosti budu završene do sredine novembra – rekao je Dejan Milošević, pomoćnik direktora za razvoj i unapređenje procesa u Energetici.
Na plato deponije doveženo je oko 4 hiljade tona zemlje koja je pripremljena za prekrivanje deponije. Za njeno zatvaranje potrebno je da se celokupna površina presvuče slojem zemlje. Naredne godine pristupa se završnim radovima – razvlačenju zemlje i humusa, a nakon toga zasađivanju trave i rastinja. Za ovu grejnu sezonu potpisan je ugovor sa cementarom Popovac, kako bi mogli da u ovoj grejnoj sezoni izvezu 6 hiljada tona pepela. U planu je i analiza pepela, a ukoliko se utvrdi da je u pitanju neopasan otpad, on bi se mogao koristiti za izradu puteva.
Takođe kragujevačka gradska Čistoća počela je raščišćavanje deponije fabričkog otpada u Beloševcu na parceli kod nekadašnjeg Zastava Reomata, sada u vlasništvu fabrike Zastava oružje. Oko šest hiljada kubnih metara ovog otpada biće odvezeno na deponiju u Jovanovcu.
- Ovaj komunalni otpad je bezopasan rečeno je nakon ispitivanja u Institutu za javno zdravlje Kragujevac. Nekadašnje fabrike iz grupe Zastava decenijama su odlagale industrijski i komunalni otpad na parceli kod Zastave Reomata u blizini kuća u naselju Beloševac. Ovaj ekološki problem biće rešen za nekoliko dana, jer su radnici nekadašnje Niskogradnje počeli raščišćavanje oko 6 hiljada kubnih metara otpada – istakao je Vladimir Maksimović, član Gradskog veća za zaštitu životne sredine.
Da bi se ovaj otpad iz fabričkih hala nekadašnje Zastave deponovao u Jovanovcu, trebalo je uraditi i analize u Institutu za javno zdravlje koje su pokazale da je reč o bezopasnom komunalnom otpadu. Sredstva za raščišćavanje ove parcele obezbeđena su iz ekološkog fonda Uprave za ekologiju grada Kragujevca. Fabrika Zastava oružje, koja je nakon deobe sa grupom Zastava postala vlasnik ove parcele, već je izdvojila industrijski otpad, koji se takođe pokazao kao bezopasan. Posle čišćenja deponije u Beloševcu i pepelišta u Opornici gde je odlagan otpad Zastava Energetike, rešena su dva velika ekološka problema ali i ispunjena obećanja građanima koji žive u njihovoj blizini.