Održivim partnerstvom ka zdravoj životnoj sredini
Okrugli sto pod nazivom ”Održivim partnerstvom ka zdravoj životnoj sredini” održan je u Kragujevcu u organizaciji Udruženja Arhus centar u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji. Cilj okruglog stola bio je unapređenje saradnje civilnog sektora i lokalnih samouprava u rešavanju pitanja vezanih za zaštitu životne sredine. Kroz predstavljanje primera dobre prakse i razmenu iskustava sa domaćim i međunarodnim ekspertima, učesnici okruglog stola imali su priliku da se upoznaju sa uspešnim modelima održivih partnerskih odnosa između lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva iz oblasti zaštite životne sredine kako na loklanom i nacionalnom nivo, tako i u zemljama Evropske unije.
- Mi ovde govorimo o odnosu civilnog društva i lokalne vlasti koji je od suštinske važnosti zbog toga što nijedna zemlja ne može da se vodi bez aktivnog učešća građana. U Srbiji je bilo mnogo promena i prilagođavanja standardima Evropske unije. Ovog puta se radi o pitanjima koja se tiču životne sredine, a to je oblast gde civilno društvo i lokalna vlast moraju da deluju zajedno, zato što se ne radi o političkim pitanjima već o stvarima koje su od interesa za sve – rekao je Rolf Van Aj, međunarodni ekspert za ljudska prava, vladavinu prava, građansko društvo i lokalnu vlast.
Ljudska aktivnost je neraskidivo vezana za životnu sredinu, u skladu sa tim Odeljenje za demokratizaciju odnosno Odsek za životnu sredinu Misija OEBS u Srbiji, sprovodi projekte koji imaju za cilj pružanje podrške lokalnim i državnim vlastima u povećanju javnosti svog rada kroz uključenje civilnog društva u proces donošenja odluka koje se odnose na održivi razvoj.
- Očuvanje zdravog okruženja nije obaveza samo jednog organa ili organizacije, već svih segmenata društva, te su od izuzetnog značaja inicijative koje potiču sa lokalnog, okružnog i držvnog nivoa usmerene ka boljoj primene Arhuske konvencije. Sve to putem promotivnih kampanja, jačanja kapaciteta, tako i uspostavljanjem institucionalizovanih načina za razvijanje partnerskih odnosa sa civilnim društvom kroz Arhus centre, zelene odbore i Zelene skupštinske stolice, Zelenog Ombudsmana i na druge načine – objašnjava Olivera Zurovac Kuzman, savetnica na programu zaštite životne sredine Odeljenja za demokratizaciju, Misija OEBS u Srbiji.
Važno je uspostaviti saradnju na svim nivoima, iako do sada civilni sektor u oblasti zaštite životne sredine nije bio previše razvijen. O važnosti podrške razvoju saradnje udruženja civilnog društva i lokalne vlasti govorila je i Ljubinka Kaluđerović, sekretar Odbora za zaštitu životne sredine pri Stalnoj konferenciji gradova i opština.
- Živona sredina je u Srbiji prilično ugrožena, sredstava uvek ima nedovoljno kao i kapaciteta, ali mi se čini da neki resursi koji mogu da se koriste nalaze se u civilnom sektoru u nevladinim organizacijama. Saradnjom sa lokalnom administracijom i civilnim sektorom mogu da se pronađu najbolja moguća rešenja i da se povežu ta dva sektora. Važno je da se uspostavi saradnja na svim nivoima, iako do sada civilni sektor u oblasti zaštite životne sredine nije bio previše razvijen – kaže Ljubinka Kaluđerović.
Principi i načela Arhuske konvencije se odnose na slobodan pristup informacijama o životnoj sredini, uključivanje javnosti u donošenju odluka, uspostavljanje saradnje i umrežavanje lokalnih samouprava. Urađeni su modeli akata za primenu Arhuske konvencije na teritorijama lokalne samouprave, što su prvi akti posle donošenja međunarodnog ugovora kojim je ratifikovana Arhuska konvencija.
- Radi se o modelima pravnih akata za jedinice lokalne samouprave u cilju primene Arhuske konvencije. To su modeli odluka o dostupnosti informacija, o pravu građana na učešću o donošenju odluka u oblasti zaštite životne sredine, i pravo na pravnu zaštitu kada su ta prava povređena kao i odluka o osnivanju Zelenog saveta kao operativnog organa. Ovim odlukama ustanovljeno je nekoliko instituta koji obezbeđuuju i obavezuju nadležne organe na određenoj lokalnoj teritoriji da moraju da postupaju na taj način, a to je ustanovljavanje Zelene skupštinske stolice, što znači obavezu predstavnike Zelenog saveta da uzmu učešće u raspravi – istakla je Zorica Avramović, pravni ekspert Udruženja ”Arhus centar” i dodala da je Skupština grada Kragujevca krajem 2010 godine donela obe ove odluke , ustanovila Zeleni savet i donela odluku o dostupnosti informacija o pravu na pravnu zaštitu.
Na ovom seminaru okupio se veliki broj učesnika čiji je glavni zadatak bio da iznađu novi način za unapređenje dijaloga između predstavnika lokalnih vlasti i civilnog društva, a govorilo se i o primeni Arhuske konvencije u Republici Srbiji. Učesnici okruglog stola bili su predstavnici lokalnih samouprava i udruženja iz preko 20 gradova na teritoriji Centralne Srbije.
- Smatram da povezivanje predstavnika lokalne samouprave i udruženja neophodno da bi se stanje životne sredine u Republici Srbiji poboljšalo. Uloga lokalne vlasti i Udruženja mora biti povezivanje na rešavanju konkretnih problema koji u lokalnim zajednicama postoje. Ti problemi su brojni, a u prethodnih nekoliko godina započelo se sa njihovim rešavanjem. Neki su rešeni, ali to je proces koji je trajan. Udruženje Arhus centar zalagaće se da republika Srbija jača svoje kapacitete vezane za pridruživanje EU, jer poznato je da je skoro trećina usaglašavanja pravnih akata, vezano za zaštitu životne sredine i to je ogroman posao koji će morati da bude urađen u narednih nekoliko godina – rekao je Srđan Matović iz Udruženja ”Arhus centar”.
Predavanja i primeri dobre prakse koje su predstavili predavači iz Srbije i Evropske unije, na okruglom stolu koji je održan u Kragujevcu, podstakli su učesnike da razmotre modalitete za uspostavljanje partnerstva između izabranih organa vlasiti i predstavnika civilnog društva u zajedničkom ostvarenju održivog razvoja. Na skupu je istaknuto da je za ekološke nevladine organizacije najvažnije da se razvijaju i da nastave dijalog sa lokalnim vlastima.