UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM U SRBIJI U KRITIČNOM STANJU

Upravljanje otpadom u Srbiji je prioritetno pitanje zaštite okoline i jedno je od najzahtevnijih područja u smislu usklađivanja sa EU regulativom koja se sastoji od oko 600 pravnih akata u oblasti životne sredine, u odnosu na 300 koliko ih trenutno ima Srbija.

Kako je trenutno stanje u većini opština i gradova u zemlji kritično u pogledu upravljanja komunalnim otpadom, Srbiji je potrebna nova doktrina u upravljanju komunalnim i industrijskim otpadom. CEDEF je u tom cilju na jednom mestu okupio predstavnike države, proizvođače naprednih tehnologija, operatere upravljanja otpadom, najveće proizvođače otpada, javno-komunalna preduzeća, predstavnike lokalnih samouprava koji će zajedno razmotriti i pokrenuti važna pitanja u okviru teme UPRAVLJANJA KOMUNALNIM I INDUSTRIJSKIM OTPADOM i zajednički doći do predloga najboljih rešenja za unapređenje sistema upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom u našoj zemlji. Time bi se obezbedilo i tržišno, konkurentno i ekonomski isplativo poslovanje u Srbiji i regionu.

Postojeće zakonske regulative su u procesu redefinisanja kako bi bile u potpunosti usklađene sa standardima EU, ali se istovremeno mora voditi računa da li se to može kod nas sprovesti.

• Usvajanje Izmena i dopuna Zakona se očekuje u prvom kvartalu 2014. godine, kao i Strategije upravljanja otpadom. U međuvremenu su pripremljena tri Nacionalna plana za upravljanje otpadom. U Srbiji postoji 26 regiona  za koje je bilo planirano da svaki ima svoj regionalni centar za tretiranje otpada, međutim kako stručnjaci smatraju da je to veliki broj centara, da bi trebalo razmisliti o njihovom smanjenju. Kao rezultat dosadašnjeg rada izgrađeno je 6 sanitarnih deponija i to u Kikindi, Užicu, Leskovcu, Lapovu, Jagodini i Pirotu, kao i da su deponije u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Inđiji, Subotici, Zrenjaninu i drugim centrima u procesu realizacije, dok su Novi Sad, Beograd, Kruševac i Vranje gradovi u kojima je upravljanje otpadom finansirala EU preko kreditne linije KfW banke – rekla je Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Na teritoriji Srbije proizvede se oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada tokom godine, čiji je energetski potencijal jednak proizvodnji električne energije u vrednosti od 2 milijarde evra. Takođe, iskorišćavanje komunalnog otpada za toplotnu i električnu energiju može da smanji ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji.

• Jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU je životna sredina, zato što se jedna trećina ukupnog EU zakonodavstva odnosi na životnu sredinu. Srbija je u obavezi da do kraja 2015. godine Evropskoj komisiji predstavi pregovaračku poziciju i da počne pregovore o Poglavlju 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Eksplanatorni skrining za Poglavlje 27 je planiran za septembar a bilateralni za novembar naredne godine. Do tada Srbija treba da izvrši pregled stanja i definiše mere i aktivnosti kako bi se prevazišli nedostaci,- rekla je Jovanka Arsić Karišić, predsednik UO CEDEF.

Neophodno je od lokalnih samouprava i javno komunalnih preduzeća dobiti relevantne informacije kako bi se napravili pravi planovi upravljanja otpadom. Danas imamo situaciju da prema izveštajima imamo 3.000t elektronskog i električnog prerađenog otpada u 2012, dok je realno prerađeno oko 60.000 t.

• Samo oko 50 javno komunalnih preduzeća dostavlja izveštaje o količini i sastavu komunalnog otpada koji se generiše na njihovoj teritoriji. Količina komunalnog otpada će, kao i u Evropi, rasti 2,5% na godišnjem nivou, a potencijali u korišenju otpada u našoj zemlji su veliki – kaže Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sredine .

Samo 15% obveznika plaća taksu za elektronski i električni otpad u Srbiji i da zato godišnje izgubimo oko 26 miliona evra.

• Težište u upravljanju komunalnim otpadom je prebačeno na lokalne samouprave i javno komunalna preduzeća koji nisu u stanju da na adekvatan način svoje obaveze sprovedu. U Srbiji imamo oko 160 nesanitarnih deponija, a deponije su uvek na poslednjem mestu u strategijama upravljanja otpadom – rekao je Dušan Jakovljević, generalni menadžer, ENVI TECH, članica grupe Gorenje-ekologija.

Budućnost Srbije je u deponijama i to u sledećih 50 godina, i da u Srbiji dominira otpad koji je biorazgradiv, kao i da je njegov kvalitet veoma loš, čija je vlažnost čak i do 37%, kao i da bez njegovog prethodnog tretmana ne možemo iskoristiti sve potencijale sagorevanja.

• Srbiji je potrebno 550 miliona evra da bi se dostiglo osnovno deponovanje otpada. Dok bi se novac za investicione troškove već našao, operativni troškovi su veći od investicionih i skoro uvek zanemarivani- rekao je prof. dr Goran Vujić sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Privredna komora Srbije je partner CEDEF-u zato što moramo da tragamo za novim rešenjima  u ovoj oblasti, kako bismo dobili novi ekonomski ambijent i integrisali novu viziju.

• CEDEF je dinamična organizacija koja stvara uslove za ozbiljan dijalog jer okuplja oko sebe brojne i važne aktere koji učestvuju u iznalaženju rešenja- rekao je Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije. On je naglasio da veruje da će održavanje šest debata na temu upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom doprineti  realizaciji što većeg broja projekata iz ove oblasti.

Po završetku ciklusa od šest sesija biće objavljen Vodič: “PREPORUKE ZA ZELENU SRBIJU”, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva građevinarstva i urbanizma, kao i Privredne komore Srbije.