Kako nam ugalj sagoreva imovinu i zdravlje


Dok se razvijene zemlje trude da što prije pređu na čiste i održive izvore energije, političari u Bosni i Hercegovini su ubjeđeni da su termoelektrane na ugalj koje uzrokuju klimatske promjene, zagađuju vazduh, vodu i zelljište, truju ljude i posluju u minusu, pravo rješenje za naš energetski sistem.

Najveći problem termoelektrana je aerozagađenje, jer ni elektrofilteri, ni bilo šta drugo ne sprečavaju oslobađanje ugljen-dioksida. Termoelektrane su danas najveći „proizvođači“ COi koliko god se radilo na podizanju efikasnosti sagorevanja, ovaj gas i dalje odlazi u atmosferu, izazivajući već pomenuti efekat globalnog zagrevanja. Prema podacima DERK-a, u 2013. godini proizvedeno je 16.303 GWh električne energije, od čega je 8940 GWh proizvedeno u termoelektranama, a ostalo u hidroelektranama, solarnim elektranama i vetroelektranama.

ULAGANJE U PROŠLOST ili kako nam ugalj sagoreva imovinu i zdravlje

Bosna i Hercegovina je među prvih 10 država u svetu po proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, što je pozitivno s jedne strane, no hidroelektrane takođe imaju negativan uticaj na okolinu u smislu narušavanja prirodnog okruženja, te su građani/ke i organizacije koje se bave zaštitom životne sredine u više navrata izražavale protest, posebno kada su u pitanju reke Sana, Sutjeska i Hrčavka, kao i u slučaju Buk Bijele (10 km uzvodno od Foče).

Merama nultih intervencija − što se odnosi na zatvaranje prozora na stepeništu zimi kako se ne bi stvarala promaja, koja kroz ulazna vrata isisava toplotu iz stanova; ugradnju ventila i regulaciju toplote te isključivanje kad niko ne boravi u stanu; intenzivno provetravanje prostorija kratko vreme kako se ne bi ohladili zidovi; pravilan raspored grejnih tela i nameštaja; održavanje ispravnih uređaja za grejanje; navlačenje roletni i zavesa noću, kada dnevna svetlost nije potrebna, a dopuštanje da sunčevi zraci ulaze u prostoriju kada je sunčano − moguće je smanjiti potrošnju energije za 15 odsto. Ako se garderoba prilagodi godišnjem dobu, uštedi se dodatno pet do šest odsto energije za grejanje, smanjenjem temperature prostora za samo 1 °C. No, merama malih (zaptivanje prozora i slično) i značajnih investicija (zamena prozora i ulaznih vrata, oblaganje strehe i fasade izolacionim materijalima) potrošnja energije se može prepoloviti. Više o stvarnoj cijeni uglja pročitajte u novoj publikaciji koju je za Centar za životnu sredinu sastavila ekonomska ekspertica Svetlana Cenić.

Publikaciju u pdf formatu možete preuzeti ovde, a za štampani primjerak se obratite na igor.kalaba@czzs.org

Izvor: Centar za životnu sredinu

You may also like...