Izvorišta Južne Srbije i Pomoravlja


Povećanje efikasnosti u oblasti vodovodnih i kanalizacijskih sistema može se ostvariti samo poboljšanjem nivoa usluga, obnovom i razvojem infrastrukture, što nije moguće bez velikog ulaganja kroz razvoj lokalne privrede i apliciranjem kod evropskih fondova.

Javno snabdevanje vodom za piće stanovništva pirotskog okruga obavlja se na 3 načina i to putem: Centralnih vodovoda, lokalnih vodovoda i javnih vodnih objekata (bunari, kaptirane česme, otvorena izvorišta). Grad Pirot se snabdeva izvorskom vodom sa kvalitetnih izvorišta i uvek je imao dovoljne količine vode. U planu je da ulože 3 miliona evra u vodosnabdevanje.

Zoran Nikolić, direktor JP ‘’Vodovod i kanalizacija’’ Pirot

  • Imamo kvalitetna izvorišta, dva daju oko 300 lit/sec, a potrebe grada su negde oko 220. Imamo još jedno izvorište, Gradište koje sa preko 100 lit/sec predstavlja zlatnu rezervu. Zadnjih nekoliko godina uložili oko tri miliona evra, kada je u pitanju vodosnabdevanje. Radi se o projektima rekonstrukcije vodovodne mreže kako bi smanjili gubitke. Upravo ovih dana imaćemo tender za rekonstrukciju crpne stanice Berilovac, od preko million ipo evra, gde očekujemo da dodatno poboljšamo kvalitet vode. Veliki problemi sa vodom nastaju u kišnim periodima, kada dolazi do zamućenja vode. Grad je pokriven vodovodnom mrežom , a 20 sela je u našem sistemu – objašnjava Zoran Nikolić, direktor JP ‘’Vodovod i kanalizacija’’ Pirot.

Kanalizacionom mrežom pokriven je ceo grad Pirot, kao i pet najvećih sela pirotskog okruga. U planu je izgradnja Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u 2018 godini uradiće se studija izvodljivosti, a u narednih 2 do 3 godine očekuje se realizacija ove najveće investicije u vrednosti od 10 miliona evra.

  • Imamo predugovor sa nemačkom razvojnom bankom KfW za izgradnju Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Nadamo se da će tokom 2018 godine biti urađena studija izvodljivosti i da ćemo u narednih 2 do 3 godine dobiti postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Neka proračunska vrednost je 10 miliona evra i očekujemo da će iz ovih fondova biti odobreno million evra za rekonstrukciju kanalizacione mreže u gradu. Sve postojeće fabrike imaju predtretman za preradu otpadnih voda, ali nije dobro što trenutno sva otpadna voda iz grada ide u Nišavu. Svake godine nekih 50 miliona dinara se odvaja za investicije, a to su najčešće rekonstrukcija vodovodne mreže, kojima se u proseku godišnje uradi oko tri kilometra – ističe Nikolić.

Vodosnabdevanje grada Niša danas se ostvaruje preko tri teritorijalno posebna, a funkcionlano uslovno veoma zavisna vodovodna sistema Mediana, Studena, Ljuberađa – Niš. Za Pirot i Niš kažu da su gradovi sa veoma dobrima kvalitetom vode, da piju najbolju vodu u Srbiji, jedino imaju problem zamućenja u kritičnom periodu godine.

Dejan Dimkić, šef Odseka za vodno planiranje i klimatske promene Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”

  • Niš i Pirot imaju slične problem vezane za vodosnabdevanje, spadaju u gradove sa veoma dobrim kvalitetom vode, ali imaju problem zamućenja u kritičnom periodu godine, nakon obilnih padavina ili otopljenja snega. Ta vrela se nakon toga kratko isključuju iz sistema jer nemaju adekvatna postrojenja za tretiranje vode. Problem je i u selima koja imaju samostalne sisteme, i nemaju hlorinator ili nije u adekvatnoj funkciji – objašnjava Dejan Dimkić, šef Odseka za vodno planiranje i klimatske promene Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” .

Grad Paraćin snabdeva se već skoro 40 godina zajedno sa Ćuprijom vodom iz izvora Sveta Petka, koji se nalazi u selu Izvor, na oko 16 kilometara istočno od Paraćina. Na teritoriji opštine Paraćin na gradsku vodovodnu mrežu priključeno je šest naselja. Ostala naselja nemaju izgrađenu vodovodnu mrežu, tako da se stanovništvo snabdeva vodom iz bunara ili izvora individualno po domaćinstvima. Ove vode su dobrog hemijskog kvaliteta i bakteriološki ispravne, ali se hlorisanje kao obavezna mera očuvanja sanitarne ispravnosti uglavnom ne vrši. Najveći problem u pogledu hemijske ispravnosti vode postoji u seoskim naseljima na priobalju Velike Morave gde je prisutan problem povećanog sadržaja gvožđa i mangana.

Nebojša Simić, direktor JP ‘’Vodovod’’, Paraćin

  • Paraćin se snabdeva iz dve vrste izvora, sa izvorišta Sveta Petka koji je kapaciteta 400 lit/sec, i čiji će cevovod zbog starosti biti zamenjen u narednih četiri godine. Drugi izvor napajanja Paraćina vodom su naših devet bunara, čiji je kapacitet 160 lit/sec. Magistralni vod iz izvora ne koristimo samo mi već i opština Ćuprija, i to 40 odsto. Paraćin ima dovoljno količine vode ali ne toliko da se ta voda koristi i za polivanje bašti. Ove godine izdašnost izvora je u letnjem periodu bila 120 lit/sec. Radimo redovnu kontrolu ispravnosti vode i nismo imali problema. Grad Paraćin ima sistem za prečišćavanje otpadnih voda, gde se kompletna otpadna voda iz kanalizacija prečišćava – ističe Nebojša Simić, direktor JP ‘’Vodovod’’, Paraćin.

Grad Paraćin pokriven je kanalizacionom mrežom kao i neka veća sela. Iz programa nemačke razvojne banke KfW u planu je da se izgrade 4 nova bunara, zameni glavni vod u dužini od 9 kilometara iz Izvora prema Paraćinu kao i osavremenjavanje sistema za praćenje vodosnabdevanja tkz. Skada.

  • Grad je pokriven kanalizacionom mrežom kao i neka veća sela. Vodu imaju sve seoske škole. Nakon velikih poplava Evropska unija je pomogla ovu opštinu sa nekih tri miliona evra, kako se ovo ne bi ponovilo. Sa KFW bankom potpisan je program, koji podrazumeva zamenu glavnog voda iz izvora prema Paraćinu, u dužini od nekih 9 kilometara. Imamo u planu izgradnju četiri nova bunara, zamenu infrastrukture u nekim bitnim ulicama u Paraćinu kao i osavremenjavanje našeg sistema za praćenje vodosnabdevanja u opštini Paraćin. Ovo treba da se realizuje u narednih četiri godine – ističe Simić.

Statistika govori da se oko 30 odsto vode gubi u vodovodnim sistemima.

Dr Nebojša Veljković, načelnik Odeljenja za monitoring kvaliteta Agenije za zaštitu životne sredine

  • Pitanje gubitaka vode u vodovodnim sistemima je pitanje pre svega za one koji upravljaju njima. Ono što generalno može da se kaže o gubicima koji nisu mali, čak 30 odsto, jeste da se na ovaj način izgubi oko 230 miliona kubnih metara vode godišnje, što odgovara ekvivalentu od 45 MW instalisane snage hidroelektrane koja isporuči električnu energiju da bi se ta količina vode zahvatila i isporučila. Smanjenjem gubitaka vode u vodovodnim sistemima Srbije samo za trećinu, na godišnjem nivou uštedela bi se električna energija koju proizvede zajedno HE ‘’Ovčar banja’’ i HE ‘’Međuvršje’’, odnosno 13 MW instalisane snage ovih hidroelektrana – kaže dr Nebojša Veljković, načelnik Odeljenja za monitoring kvaliteta Agenije za zaštitu životne sredine.

Jedno je sigurno, povećanje efikasnosti javnih komunalnih preduzeća u oblasti vodovoda i kanalizacije može se ostvariti samo poboljšanjem nivoa usluga, obnovom i razvojem infrastrukture, što nije moguće bez razvoja lokalne privrede i zemlje kao celine.

"Projekat: "Poglavlje 27 - Ekolokalizacija VODA" sufinansiran je od Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije

You may also like...