Kusto: O zaštiti životne sredine treba da učimo od starih Grka


Svake godine u okeanima i morima završi osam miliona tona plastike, što za posledicu ima smanjenje populacije najmanje 600 vrsta, od kojih je 15% ugroženo. To evropske ribare košta 80 miliona evra. Međutm, smatra Pjer Iv Kusto, sin poznatog okeanografa Žaka Kustoa (Jacques-Yves Cousteau), izlaz postoji a krije se u prošlosti.

Ocean-Plastic-photo by NOAA

Ocean plstic Photo by NOAA

Do 2050. godine u okeanima će biti više plastike nego ribe a posledice toga osetiće 99% morskih ptica i 52% morskih kornjača, pokazalo je istraživanje predstavljeno na skupu koji su organizovali evroposlanik Rikardo Serao Santos (Ricardo Serrão Santos) iz grupe socijalista i demokrata (SD) i Evropska regionalna služba Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) u Briselu.

Samo u Evropi u morima svake godine završi 100.000 tona otpada. Najveći deo čini jednokratna ambalaža – 2,5 miliona pakovanja od hrane, 580 milijardi opušaka, 16 milijardi plastičnih šolja, 36,4 milijarde slamčica i 46 milijardi plastičnih boca.

efsi dashboard

  • Cilj nam je da oslobodimo okean plastike – rekao je na skupu održanom 8. novembra evropski komesar za životnu sredinu Karmenu Vela (Vella). U okviru Junkerovih predloga nameravamo na nivou EU da recikliramo svu plastiku do 2050. To će biti značajno za povećanje finansiranja kroz Junkerov plan – EFSI. Međutim, moramo da promenimo ponašanje. Svi imamo važnu ulogu u smanjenju količine plastike – zaključio je evropski komesar zadužen za zaštitu čovekove okoline.

Pjer Iv Kusto je predočio važne činjenice o sadašnjem stanju okeana – 70% plastike ostaje na dnu okeana, 15% pluta a preostalih 15% kreće se kroz vodu između dna i površine.

Britanski Gardijan, Euraktivov partner, obznanio je da 80% vode za piće u Evropi sadrži mikroplastiku.

Posebnu pažnju na skupu Kusto je izazvao kada je pomenuo stare Grke.

Philippe Cousteau

  • Tokom mog poslednjeg boravka na Santoriniju posetio sam arheološko nalazište Akrotiri. Bio sam impresioniran načinom na koji su stari Grci čuvali maslinovo ulje i vino u ćupovima. Mislim da iz toga možemo da učimo – rekao je Kusto za Euraktiv Grčka.

A šta možemo da naučimo od starih Grka? Odgovor je, prema Kustou, možda iznenađujuć ali je interesantan:

  • Problem sa kojim se suočavamo bio je glavna briga svih velikih civilizacija u prošlosti – proizvodnja, skladištenje i isporuka proizvoda. Način koji smo mi izabrali u poslednjih 100 godina nije održiv. Kada je reč o budućnosti, nisam optimista ali mislim da još imamo šansu ako ljudi promene ponašanje – kazao je Pjer Iv Kusto.

Ulf Björnholm

  • Potrebni su nam regulativa, ekonomski podsticaji i akcije dobrovoljaca. Takođe je neophodno promovisati cirkularnu ekonomiju – kazao je predstavnik UN za životnu sredinu u Briselu Ulf Bjernholm (Björnholm) i dodao: Treba da smanjimo proizvodnju plastike, i za jednokratnu upotrebu i one koja se ne reciklira, za upotrebu u npr. kozmetici i industriji automobila.

UN 6-7. decembra organizuju međunarodnu konferenciju “Prema planeti bez zagađenja”. Informativna kampanja je već pokrenuta i pozivaju se vlade, kompanije i civilno društvo da učestvuju u inicijativi i preduzmu lokalne akcije.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Alchetron

You may also like...