Strateško upravljanje vodama Srbije


Vode u svim regionalizacijama prostora nalaze i zauzimaju najvažnije mesto, jer se od svih drugih prirodnih elemenata na Zemlji najviše koriste, ali se pri tome i najviše zagađuju.

Rezultat toga su loše klase kvaliteta voda naših reka. Upoređivanjem rezultata dobijenih merenjem kvaliteta vode rečnih tokova u Srbiji možemo da zaključimo da se njihovo stanje znatno pogoršalo od 1990-ih godina i da većina reka pokazuje tendenciju daljeg pogoršanja. Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije predstavlja planski dokument kojim se utvrđuju dugoročni pravci upravljanja vodama i na osnovu kojeg će se sprovoditi reforme sektora voda, kako bi se dostigli potrebni standardi u upravljanju vodama.

ĐerdapProf dr Milan Dimkić, direktor Instituta za vodoprivredu ‘’Jaroslav Černi’’

  • Preko 90 posto voda u Srbiji su tranzitne i veći deo dolazi iz Evrope, Dunavom ili Savom, Tisom i kroz Đerdap odlaze ka Crnom moru. Evropa je davno krenula sa uređenjem svojih voda, i mi u ovom trenutku imamo Dunav i Savu čije vode u našu zemlju ulaze boljeg kvaliteta, nego što je to bilo ranije. Međutim one iz naše zemlje izlaze još boljeg kvaliteta, a razlog za to su retka gustina naseljenosti Srbije, kao i relativno slaba industrija, koja ne zagađuje vode. Problemi kod nas su mali vodotoci i veliki zagađivači, kao što je na primer Lepenica za Kragujevac, Nišava za Niš ili Velika Morava sa velikim brojem stanovnika tačnije četiri miliona, koja je višestruko opterećena zbog toga. Kvalitet Save i Dunava je vrlo pristojan u odnosu na Veliku Moravu. Po pitanju vodosnabdevanja imamo veliki problem, jer polovina Vojvodine ne pije dobru vodu, kao i u donjem delu doline Morave, problem je i količina vode u Šumadiji, na jugu Srbije. Prisutan je I problem kvaliteta vode na nekim jezerima kao što su u Užicu Vrutci. Zato je u sektor voda potrebno investirati nekih 10 milijardi evra – ističe prof. dr Milan Dimkić, direktor Instituta za vodoprivredu ‘’Jaroslav Černi’’.

Finansijska ulaganja u zaštitu životne sredine, jedan su od najvećih izazova za Republiku Srbiju u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Zvanične procene iz 2011. godine ukazuju da će do 2030. godine troškovi primene prava iz Poglavlja 27 (zaštita životne sredine), dostići 10,6 milijardi evra, i to najviše za zaštitu voda od zagađenja (5,6 milijardi evra). Otpadne vode su veliki problem, jer Srbija ima samo 44 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih samo 8 radi prema evropskim standardima. Srbija bi morala da ima najmanje 300 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Cvetojevac - Kragujevac

Miodrag Milovanović, pomoćnik direktora Instituta za vodoprivredu ‘’Jaroslav Černi’’

  • U oblasti voda zahtevi EU po pitanju postizanja standarda su veoma složeni. Od ukupno 10 milijardi evra koje su navedene u Strategiji upravljanja vodama, jedno 8 milijardi evra otpada na aktivnosti koje treba izvršiti da bi se postigli standardi EU u oblasti voda. To proističe iz nekoliko direktiva EU, koje regulišu pitanje voda tkz. okvirna direktiva o vodama koja je doneta 2000 –te godine i koja predstavlja neku vrstu krovne direktive. To su direktive o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda, koje regulišu pitanje nitrata u podzemnim vodama, i direktiva o vodi za piće koje Srbiji predstavljaju najteži teret i gde će sredstva koja treba biti ulagana biti najveća. U Srbiji se samo 10 odsto otpadnih voda prečišćava, i tu je prema nekim procenama potrebno uložiti 5 milijardi evra, što su ogromna sredstva u odnosu na bruto domaći proizvod Srbije. Po pitanju prečišćavanja vode za piće i postizanja standarda voda za piće, potrebno je uložiti dve milijarde evra, kako bi se dostigli standardi EU – rekao je Miodrag Milovanović, pomoćnik direktora Instituta za vodoprivredu ‘’Jaroslav Černi’’.

U Srbiji se nedovoljno ulaže u vodosnabdevanje i kanalisanje vode, što je neophodno da bi se u budućnosti građanima, ali privredi, obebzbedila kvalitetna voda za piće. Strategija predviđa da se do 2034. uloži 8,5 milijardi evra u poboljšanje infrastrukure za vodosnabdevanje, kanalisanje i zaštitu od poplava, bujica i erozija. Kod nas se u vodovode investira tri evra po stanovniku, dok je u Evropi prosek 70 evra, pa zato u nekim delovima zemlje nema ni dovoljno osnovne tečnosti za piće, o kvarovima u vodovodima da se i ne govori.

Dejan Dimkić, šef Odseka za vodno planiranje I klimatske promene

  • Vodosnabdevanje u Srbiji je lošije nego što je bilo pre trideset godina, a osnovni razlog za to je što se mnogo manje ulagaže u vodovodne sisteme, nego što je to potrebno. U nekim opštinama ima problema oko obezbeđenja dovoljnih količina voda, kvaliteta vode, ali su ti problemi locirani, najveći problem je što se nema dovoljno sredstava za njihovo rešavanje. Što se tiče količina voda Centralni deo Srbije i Šumadija je u lošijoj situaciji, a kada je reč o kvalitetu tu se izdvaja Vojvodina i Centralna Srbija dolinom Morave – objašnjava Dejan Dimkić, šef Odseka za vodno planiranje i klimatske promene.

Na teritoriji Srbije, sa razvijenom hidrografskom mrežom, poplave su bile neminovne, tako da su priobalna područja većih i manjih reka često bila ugrožena od velikih voda. Najviše problema su prouzrokovale poplave većih reka – Dunava, Save, Južne, Zapadne i Velike Morave, zbog veličine plavnih zona i priobalnih naselja. Sa razvojem društva i povećanjem broja stanovnika i poplave na manjim vodotocima pruzrokuju sve veće štete, tako da i njih mora da obuhvati sistem zaštite od voda.

Doc. dr Marna Babić Mladenović, director Zavoda za uređenje vodnih tokova

  • Zaštita od voda je na ovim prostorima bila uvek veoma važna, jer nemamo neke druge specijalne prirodne katastrofe, ali poplave su te koje nanose velike štete. Zbog toga moramo stalno da radimo na sistemu unapređenja prevencije poplava. Od 2014 godine kada je poplava nanela velike štete, radi se mnogo na razvoju odbrane od poplava. Tako gradovi iznad 50 hiljada stanovnika moraju da imaju viši stepen zaštite. U narednom periodu biće ulagano u ovu oblast, kao što su izgradnja I rekonstrukcije. Paralelno sa tim radiće se na principu živeti sa poplavama, gde u suštini upravljamo rizicima od poplava i u to se uključuje ne samo vodoprivreda nego i druge strukture u društvu, pre svega lokalne samouprave. One moraju na svojim teritorijama da spreče nelegalnu izgradnju u delovima koji su podložni plavljenju, uključuje se i sektor za vanredne situacije, gde se definiše rizik od poplava za sve kategorije stanovništva. Prave se planovi evakuacije, sanacije šteta posle poplave. Svi nasipi koji nisu dobri moraju da se rekonstruišu i pojačaju, a takvih lokaliteta u Srbiji ima dosta, Mačva, Obrenovac…Strategija upravljanja vodama daje smernice kako u budućnosti, jer klimatske promene nam ne idu na ruku, koliko će nam nedostajati vode u nekom letnjem periodu toliko će imati viška vode kada imamo ekstremne padavine. Zato trebamo imati strategiju kako da se štete smanje – ističe doc. dr Marna Babić Mladenović, director Zavoda za uređenje vodnih tokova.

Evropska agencija za životnu sredinu upozorila je da će se i Srbija suočiti sa posledicama klimatskih promena, kroz porast temperatura i smanjenje letnjih padavina, kao i da se povećava rizik od poplava i šumskih požara.

 

"Projekat: "Poglavlje 27 - Ekolokalizacija VODA" sufinansiran je od Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije

You may also like...