Topola – najčistija opština u Srbiji
[singlepic id=107 w=270 h=216 float=left] [singlepic id=102 w=270 h=216 float=left]
Ekološka slika opštine Topola, u odnosu na pre pet godina kada nije imala pitku vodu, a pola grada fekalnu kanalizaciju, u potpunosti je promenjena. U ovoj opštini, rešeno je pitanje vodosnabdevanja zašta je izdvojeno 2,5 miliona evra. Sređuju se izvorišta, fabrika pitke vode kao i akumulacioni bazeni na Oplencu.
-
Sada imamo dovoljno vode, a svi izvori pijaće čiste vode obezbeđeni su da ne dođe do zagađenja. Tu je i vodovod izgrađen po najvišim standardima, a u potpunosti je rekonstruisano izvorište u Jarmenovcima, osposobljeni akumulacioni bazeni na Oplencu, a sa izgrađenim magistralnim prstenom oko Topole – kako kaže Dragan Jovanović predsednik opštine Topola, potpuno ujednačen pritisak vode u gradskoj vodovodnoj mreži.
[singlepic id=105 w=270 h=216 float=left] [singlepic id=97 w=270 h=216 float=left]
U ovoj opštini postoji najmodernije postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Zahvaljujući njemu u rečici Kamenica, u kojoj se izlivaju otpadne vode, postoje rakovi, što je siguran pokazatelj da se radi o čistoj vodi. Za izgradnju ovog postrojenja izdvojeno je oko pola miliona evra. Takođe rešen je problem kanalisanja otpadnih voda jer je izgradnjom fekalne kanalizacije poboljšan kvalitet života ove opštine.
[singlepic id=95 w=310 h=240 float=left] [singlepic id=100 w=240 h=240 float=left]
-
Sa rekonstrukcijom vodovodnog sistema se krenulo 2005. godine, gde je u okviru glavnog cevovoda iz Jarmenovca, dužine 16 kilometara, uz pomoć donacija švedske i naše Vlade, rekonstruisano 5.200 metara cevovoda – kaže Miroljub Marković direktor JKSP ’’Topola’’. Izvršena je rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje pitkih voda u Jarmenovcima, a u gradu je zamenjeno oko 7 kilometara cevovoda, na mestima koja su nam bila kritična jer smo imali najveće gubitke vode u mreži– ističe Marković, koji su iznosili oko 70, a sada su oni 30 posto.
Do kraja godine uradiće projekat kojim bi produžili gradski vodovod, jer naselja Natalinci i Junkovac koja su pored Jasenice, nemaju dovoljno pijaće vode. Celokupnu kontrolu pijaće vode u Topoli, i u osam sela koja se snabdevaju iz gradskog vodovoda obavlja Institut za javno zdravlje Kragujevac.
[singlepic id=96 w=250 h=200 float=left]Veliki značaj dat je na uređenju grada, pa je sve manje divljih deponija. Gradska deponija je udaljena samo par kilometara od centra Topole i od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja dobijena je samo privremena dozvola za njeno korišćenje. Zato su se i odlučili na korišćenje regionalne deponije u Lapovu. Za staru deponiju urađen je i projekat sanacije i rekultivacije. Inače, Javno komunalno preduzeće Čistoća, redovno odvozi smeće i iz okolnih sela, a tamo gde nisu u mogućnosti da odvoze smeće postoje kontrolisane divlje deponije. U okviru akcije ’’Očistimo Srbiju’’ očišćeno je 20-ak divljih deponija, a na tim mestima planirano je ozelenjavanje prostora kako bi sprečili dalje odlaganje smeća na tim mestima.
[singlepic id=103 w=270 h=216 float=left] [singlepic id=101 w=270 h=216 float=center]
Opština Topola je rešila da uvede nove, restriktivne mere prema onima, koji zagađuju životnu okolinu. Ova varoš prva je u Srbiji koja je za pritužbe na one koji bacaju smeće van kanti za otpatke uvela telefon tkz. Ekološki SOS telefon. Linija je otvorena non stop, a broj telefona je 034/811-248.
-
Po prijavi tkz. komunalnom redaru koji je opremljen digitalnim aparatom, izlazi na lice mesta i slika smeće a preko [singlepic id=98 w=200 h=160 float=right]registarskih tablica – kako kaže Jovanović, traži se vlasnik automobila, a nakon toga naša komunalna inspekcija šalje prekršajnu prijavu. Iako postoji ekološki dinar to je nešto simbolično i time samo pomažemo komunalnim preduzećima da se tehnički osposobe da imaju opremu za odnošenje smeća i čišćenje lokalnih divljih deponija – ističe on.
Skupština opštine Topola je 12.12.2008. godine na svojoj sednici donela Odluku o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine.
Naknada je utvrđena sa ciljem da se obezbede materijalni uslovi za ostvarivanje Zakonom utvrđenih prava i dužnosti Opštine u oblasti zaštite životne sredine. Obvezinici plaćanja naknade su pravna lica i preduzetnici, razvrstani po delatnostima i veličini, kao i vlasnici vozila razvrstanih po vrstama i kubikaži vozila. Sredstva koja se obezbede po osnovu ove Odluke predstavljaju prihod budžeta Opštine i koriste se za unapređenje i zaštitu životne sredine na teritoriji Opštine Topola.
Navedena sredstva su budžetom opredeljena za subvencionisanje rada JKSP „Topola”, iz Topole, kome je Opština, kao osnivač i poverila sprovođenje programa zaštite i unapređenje životne sredine.
U skladu sa Programom JKSP „Topola” sredstva se koriste:
-
za održavanje kanalizacione mreže;
-
za održavanje javne higijene u gradu;
-
za pokriće troškova rada postrojenja za preradu otpadnih voda (prečistača), kao i
-
za pokriće troškova uklanjanja divljih deponija na teritoriji Opštine Topola.
Osnovan je i Fond za zaštitu životne sredine na lokalnom nivou, koji ima svoj Program i utvrđene prihode i rashode koji će biti u sklopu budžeta Opštine Topola za 2010. godinu. Programi koji će se realizovati u okviru Fonda su:
-
Edukativni programi i projekti
-
Zbrinjavanje pasa i mačaka lutalica na teritoriji Opštine
-
Čišćenje divljih deponija i održavanje higijene u urbanizovanom području
-
Obeležavanje značajnih datuma
-
Projekti sanacije i rekultivacije seoskih smetlišta
-
Suzbijanje komaraca i krpelja
-
Suzbijanje ambrozije
-
Očuvanje kvaliteta vode za piće
-
Prečišćavanje otpadnih voda
-
Upravljanje otpadom
-
Pošumljavanje
-
Zdrava hrana
-
Organska poljoprivreda
-
Sprovođenje mera dezinsekcije i deratizacije.
U planu je da se u Fondu slije oko 15 miliona dinara, koje bi koristili za zaštitu životne sredine ovog kraja. Da o tome već odavno razmišljaju govori i nedavno dobijeno priznanje. Naime od strane turističke organizacije Srbije i Radio Televizije Srbije, 2007. godine ova Opština dobila je nagradu za najčistiju opštinu u Srbiji.