Uklanjanje radioaktivnih gromobrana
Zračenje je prisutno svuda oko nas i potpuno ga eliminisati nije ni teoretski moguće. Procenjuje se na primer, da danas na teritoriji Srbije postoji između hiljadu radioaktivnih gromobrana koje je trebalo ukloniti još krajem 1999. godine. Takođe stručnjaci u Institutu za nuklearne nauke ’’Vinča’’ tvrde da postoji i oko 30 hiljada jonizujućih detektora dima, koji se i danas koriste. Ukoliko se redovno sprovode propisane kontrole, njihova upotreba može biti bezbedna.
-
Izvori jonizujućeg zračenja koji se koriste u industriji su dosta dobro kontrolisani do pre 15 godina, a najveći doprinos tome da se izbegne kontrola, dao je Zakon koji je definisao da se svi izvori zračenja koji se koriste za radioaktivne gromobrane moraju skinuti – ističe Milojka Kovačevića, direktora Laboratorije za zaštitu od zračenja. Tako danas mi izvore zračenja koji su najmasovniji, a to su radioaktivni gromobrani nemamo pod kontrolom.
Stručne ekipe Instituta za nuklearne nauke ’’Vinča’’, uklonile su tri radioaktivna gromobrana sa zgrada u kragujevačkom naselju Aerodrom, koji će biti zamenjeni bezopasnim gromobranom sa tkz. ranim startovanjem. Iz budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine za ovaj posao izdvojeno je milion dinara. Ostalo je da se demontira još jedan radioaktivni gromobran u naselju Bagremar.
-
Mi ćemo pokušati da početkom naredne godine otklonimo još jedan preostali radioaktivni gromobran, a Kragujevac će naredne godine usvojiti poseban Program za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, kako bi u potpunosti, bili ispoštovani evropski standardi –ističe Srđan Matović, član Gradskog veća
U Institutu Vinča kažu da su svi izvori zračenja pod kontrolom, jer je zakonodavac propisao da se kontrole sprovode na 6 meseci ili na 2 godine. Međutim, u pitanju je da li svi korisnici tih izvora zračenja zaista vrše redovne kontrole, kao i da li nadležne inspekcije u okviru svojih obaveza obilaze ove ustanove.
-
Mnoge firme su otišle pod stečaj, zaposlenih nema, a svi izvori zračenja nisu evidentirani – prema rečima Milojka Kovačevića, direktora Laboratorije za zaštitu od zračenja, praktično kontrole više nema, pa relativno često izvore zračenja nalazimo u otpadnim materijalima, metalnom otpadu, ali pošto podležu kontroli pri izlazu, mi ih srećom možemo naći – objašnjava Kovačević.