Izveštavanje o životnoj sredini na Mećavniku

Regionalni centar za životnu sredinu organizovao je krajem septembra na Mećavniku trening za novinare na temu ’’Izveštavanja o životnoj sredini”. Koliko je zaštita životne sredine razvijena u Srbiji, koje su globalne i lokalne posledice globalnog zagrevanja, i kakav je odnos civilnog sektora i medija sa brojnim predstavnicima ’’sedme sile’’ govorili su dugogodišnji novinar Per Oesterlund, consultant Gunner Olesen, novinarka i aktivistkinja Sanja Jovanović, direktor REC– a u Srbiji Jovan Pavlović kao i predstavnici Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Miroslav Tadić i Danijela Božanić.

Regionalni centar za životnu sredinu je međunarodna organizacija koja ove godine proslavlja 20 godina svog postojanja, a već dugi niz godina radi na izgradnji kapaciteta posebno u oblasti medija.

Zorica Korać, ekspert za zaštitu životne sredine u REC-u

• Vrlo su česti treninzi za novinare koji se bave izveštavanjem u oblasti životne sredine –a kako kaže Zorica Korać, ekspert za zaštitu životne sredine u REC-u trodnevni trening na Mećavniku koji se bavi izveštavanjem iz ove oblasti u Srbiji je u okviru sektor projekta koji je REC u protekle četiri godine implementirao u oblasti Zapadnog Balkana. U okviru ovog programa jačane su mahom organizacije civilnog društva, a glavna svrha je bila snaženje civilnog sektora i unapređenje stanja u životnoj sredini – dodaje Zorica Korać.

Kroz program Sektor veliki broj organizacija civilnog društva sa prostora Zapadnog Balkana je imalo priliku da dobije finansijsku podršku za svoje projekte u oblasti održivog razvoja u urbanim sredinama. U Srbiji postoji široka mreža ekoloških organizacija civilnog društva, a zvanični podaci govore o postojanju preko 200 ekološkoh organizacija, čiji su budžeti i uticaji još uvek mali. Podrška civilnom društvu postala je važan deo međunarodne razvojne saradnje, pa program podrške ekološkim organizacijama civilnog društva koji finansira Švedska međunarodna organizacija, a sprovodi REC, predstavlja jednu od mogućnosti za jačanje spone između medija i civilnog sektora.

Jovan Pavlović – director REC-a u Srbiji

• Povod za održavanje ovakvog skupa jeste uočen nedostatak komunikacije između šire javnosti i projektnih timova unutar Nevladinih organizacija i – kako kaže Jovan Pavlović director REC-a u Srbiji, nedovoljna obaveštenost javnosti o rezultatima rada NVO u Srbiji koje se bave zaštitom životne sredine. Znamo da ima više od 100 registrovanih organizacija koje se bave raznim aktivnostima, pa zato postoji veliki prostor da se ta komunikacija unapredi i da se svest javnosti o implementiranim aktivnostima podigne na jedan značajniji nivo. Ovaj skup će pomoći da se novinari upoznaju sa NVO koje rade u Srbiji po pitanju životne sredine i na taj način pokušaju da se povežu sa predstavnicima međunarodnih organizacija kako bi ovu saradnju podigli na viši nivo – ističe Pavlović.

Šta je globalno zagrevanje, koje su globalne i lokalne posledice globalnog zagrevana i kako naučnici dolaze do saznanja i zaključaka, o tome na treningu govorili su eksperti Evropske unije. Pokušali su da prenesu iskustva vezana za mogućnosti delovanja ekoloških organizacija civilnog društva na Zapadnom Balkanu i njihovu saradnja sa medijima.

Per Oesterlund

• Većina naučnika u svetu danas se slaže da postoji globalno zagrevanje i posledice koje proizilaze od toga, ali mi možemo – kako kaže novinar Per Oesterlund, sami da doprinesemo smanjenju uticaja globalnog zagrevanja, tako što ćemo manje da se vozimo automobilima, a u domovima da povećamo energetsku efikasnost. Dve osnovne stvari utiču na globalno zagrevanje a to su nestanak i prekomerna seča šuma kao i briga za energetsku efikasnost – ističe on.

Najveći problemi životne sredine u Srbiji vezani su za planiranje urbanog razvoja, neodrživo upravljanje prirodnim resursima, nizak nivo energetske efikasnosti, loše upravljanje otpadom. Tu je i igra trgovine ugljenikom.

Danijela Božanić šef Odseka za klimatske promene

• Mehanizam čistog razvoja koji je dostupan Republici Srbiji podrazumeva sprovođenje projektnih aktivnosti koje doprinose povećanju energetske efikasnosti, korišćenju obnovljivih izvora energije, pošumljavanju, korišćenju deponijskog gasa, a deo investicije koji se dobija na ovaj način – prema rečima Danijele Božanić šefa Odseka za klimatske promene, se otplaćuje kroz jedinice smanjenja emisije gasova sa efektom staklene baste koje nastaju kao rezultat tih projektnih aktivnosti. Jedna od takvih inicijativa je potekla i u samom Kragujevcu od strane lokalne zajednice i Javno komunalnog preduzeća ‘’Čistoća’’,a reč je o prikupljanju deponijskog gasa.

Harmonizacija srpskog zakonodavstva sa propisima Evropske unije je od velikog značaja za unapređenje kvaliteta životne sredine. Tokom 2009. godine parlament je usvojio paket zakona kojim se reguliše kvalitet vazduha i vode, upravljanje otpadom, zaštita prirode, industrijsko zagađenje, upravljanje hemikalijama, investicije u životnu sredinu, regionalna i međunarodna saradnja na polju zaštite životne sredine. Ipak, još treba da se radi na implementaciji novih zakona, donošenju podzakonskih akata i monitoringu.