Otpad kao resurs

U organizaciji Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, stručnjaci IfaS Instituta za primenu upravljanja tokovima materijala, održali su u Kragujevcu stručno predavanje na temu ’’Menadžment protoka materijala i nulta emisija’’.

Metodologija menadžmenta protoka materijala predstavlja ciljno, efikasno iskorišćavanje i upravljanje materijalima, materijalnih i energetskih tokova, oslanjajući se na održivi razvoj. Sve to u cilju postizanja održivog razvoja kroz povećanje materijalne i energetske efikasnosti sistema (industrije, grada, regiona, nacije ), stvaranja i postizanja ciljeva cirkularne ekonomije i strategije nulta emisija.

Nulta emisija podrazumeva korišćenje otpada kao resursa, što je i naglašeno u definiciji termina zero-emission (nulta emisija) Univerziteta Ujedinjenih Nacija: ’’Upotreba svih komponenti u zatvorenim ekonomskim i ekološkim ciklusima kako bi se izbegao otpad u korist napredka’’.

• 

  Michael Knaus, direktor Odeljenja za međunarodnu saradnju IfaS–a

  Primenjeni menadžment protoka materijala je celovito posmatranje tokova resursa u jednom regionu i njihovo efikasno primenjivanje – ističe Michael Knaus, direktor Odeljenja za međunarodnu saradnju IfaS –a. Kad govorimo o sistemima to može da bude i jedan pojedinačan sistem, grad, kompanija, region, ili cela država.

Princip nulte emisije je pokušaj da se razvoj u privredi, ekonomiji i razvoj zaštite životne sredine dovedu pod jedan te isti krov. To je težnja ka emisiji nula u jednom regionu. Ono o čemu Institut IfaS brine jeste kako uštedeti energiju sa jedne strane, a sa druge maksimalno iskoristiti alternativne izvore energije.

• Kada se radi o otpadu, pokušavamo da sprečimo njegov nastanak, ali onaj koji se stvoriželimo da iskoristimo kao resurs na najefikasniji način – kaže Knaus dodavši da pristup menadžmenta protoka materijala ne poznaje otpad kao takav, jer sve to je na neki način resurs.

Svako kome su potrebni bilo kakvi resursi može da ih dobije iz svog regiona u pravo vreme i na pravi način ne opterećujući svoju životnu sredinu. Ono što pokušavaju da postignu sa ovog Instituta jesu sistemi koji više ne prepoznaju otpade ni kada se radi o vodi, čvrstom otpadu, a ni vazduhu. Jedan od njihovih ciljeva jeste i to da se što maksimalnije iskoriste resursi koji se stvaraju u samom regionu – na primer biomasa.

• Trudimo se da ono što je ekološki svrsishodno i potrebno povežemo sa privredom i na taj način izdignemo prirodu, razvijemo region i dođemo do povećanja sopstvenih resursa– ističe Knaus. To su velika bogastva koja dobijamo na ovaj način ako se primenjuju ovi principi, a tu se pre svega misli na nova radna mesta i zdraviju okolinu.

Postoji Evropsko pravilo i direktiva da ne sme više od 5 odsto biološkog otpada da dospe na bilo koju deponiju, a u Nemačkoj se skoro 98 odsto biološkog otpada ponovo iskorišćava. Iskorišćavanje otpada u Nemačkoj dovodi do dobijanja novih resursa u količini koja je dovoljna da se snabde 440.000 domaćinstava energijom. Njihove deponije proizvode čak 20 miliona tona, CO₂ emisije. Ne treba zaboraviti ni radna mesta koja su nastala pre svega u reciklaži otpada i rešavanja problema sakupljanja i ponovnog iskorišćavanja otpada.

Ideja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja je da se po ugledu na Nemačku mrežu nulte emisije i u Srbiji formira slična koja bi na jednom mestu okupila predstavnike lokalnih samouprava, javnih komunalnih preduzeća, fakulteta, i svih onih koji su zainteresovani da se bave aktivnostima vezanim za nultu emisiju.

• U toku je formiranje mreže po ugledu na Nemačku, i ideja je da se primene metode koje postoje u već razvijenim

  

  Vladica Božić- savetnik u ministarstvu životne sredine

  zemljama, u skladu sa našim uslovima, a to bi – prema rečima Vladice Božića savetnika u ministarstvu životne sredine, doprinelo smanjenju zagađenja u Republici Srbiji.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja ulaže velike aktivnosti u toj oblasti, samo prošle godine usvojen je set zakona, a u toku je izrada podzakonskih akata koji će precizirati dalje aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.