Nemogući svet insekata

U svetu insekti su najbrojnija grupa koja je na našim prostorima relativno slabo istraživana, upravo zbog obimnosti i zahtevnog terenskog rada. Za tako čudna stvorenja, šestonoge, neke leteće i neleteće organizme, nemogućem svetu insekata zainteresovala se doc. Dr Snežana Pešić, sa Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu. Insekata ima ne zna se koliko, neki kažu oko milion i to je najbrojnija vrsta. Za razliku od našeg naroda koji nije imao vremena da se bavi posmatranjem tih sitnih stvorenja, drugi su našli za shodno da imenuju mnoge grupe koje mi nismo ni primećivali. Priroda ima svoje mehanizme, reaguje na bilo koju promenu unutar sebe same ili izazvanu spolja. Naravno da su insekti deo te iste prirode, tako da i oni reaguju spontano, adekvatno situaciji.

• Osim problema koji su donosili ljudima insekti su znali da budu i upotrebljivi i korisni, osim pčela u novije vreme ljudi koji se bave organskom proizvodnjom itekako vode računa i poznaju život insekata koji su vezani za biljke, koje oni uzgajaju ili pak životinje. Postoje vrste koje su i ekonomski korisne i koje će štetočine suzbiti prirodnim putem, tako što će koristiti njihova jaja, larve, kao mesto za uzgoj svojih larvi i na taj način ih ubijati ili donositi bolesti. Ljudi su to prepoznali i okreću se prirodnoj borbi za kvalitetniju hranu – rekla je doc. Dr Snežana Pešić, sa Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu.

Današnja entomologija se prilično razvila u odnosu na neke početke. Čovek 21. veka zaboravio je na prirodno okruženje, entomologija se više bavi prepoznavanjem vrsta i identifikacijom, zna se da je otkrivena tek jedna desetina, a da postoji neverovatnih 90 posto neopisanih vrsta insekata na planeti. Entomološko društvo postoji već priličan niz godina, ali u Srbiji ljudi koji bi mogli da se računaju entomolozima, naučnicima , istraživačima ima tek oko 130. I neki mladi naučnici su zainteresovani da se bave istraživanjem ovih malih stvorenja.

• Bakrenasti plamenac brašna je vrsta insekata koja u stadijumu larve proizvodi specifičnu svilu čija je uloga pre svega zaštitna. Štiti larvu od različitih agresora, najčešće od bakterija i virusa. Naša istraživanja su išla u pravcu ispitivanja funkcije svile da li ona može da se primeni u neke biomedicinske svrhe – objašnjava Filip Vukajlović, student doktorskih studija.

U našoj zemlji nema osećaja da treba da evidentiramo šta sve naša banka prirode sadrži. Posao klasičnog entomologa ne bi trebalo gasiti, ali ova naučna istraživanja treba stimulisati. Da li ćemo da uhvatimo korak sa novim istraživanjima zavisi i od nas i naših ministarstava.