Uvac – problem je samo čovek i niko više

Specijalni rezervat prirode “Uvac”, prirodno dobro od izuzetnog značaja prve kategorije, nalazi se na samom jugozapadu Srbije, na teritoriji opština Sjenica i Nova Varoš. Na prostorima ovih opština postoji 8 zaštićenih područja, što dovoljno govori o lepoti i značaju ovih predela.

Kada se određeni predeo stavlja pod zaštitu, to se radi pre svega da bi se priroda zaštitila od čoveka. Šta se dešava kada čovek ne može da zaštiti prirodu od čoveka?

Ovaj rezervat (ne)taknute prirode odgaja i hrani različite vrste životinja i biljaka. Jedinstvenost područja čini prisustvo veoma retke i malobrojne vrste lešinara – beloglavog supa, koji se gnezdi u pojedinim delovima klisure, na stenama, potkapinama i pećinama iznad vode. Ovaj sistem pećina najduži je i među najlepšima u Srbiji.

Pored beloglavog supa ovde se mogu videti i druge ugrožene vrste ptica, kao što su suri orao i orao ribar, buljina, planinski puzgavac i veliki ronac. Na području klisure evidentirano je ukupno 216 biljnih i 400 vrsta ptica, a svoje stanište ovde su našli i medved, ris i vidra, kao i više vrsta endemskih insekata i slepih miševa koji se nalaze na Evropskoj crvenoj listi retkih i ugroženih vrsta faune. U meandrima reke obitava i mladica, vrsta plemenite ribe dovedena gotovo do istrebljenja ali je ovde našla svoj mir.

Beloglavi sup je po mnogo čemu jedinstvena ptica. Jedna je od četiri vrste lešinara koje naseljavaju Evropu ali i jedina sa staništem u Srbiji. Do pre nekoliko godina bio je na ivici istrebljenja. Zaslugom predanih ljudi iz Specijalnog rezervata prirode “Uvac” ova veličanstvena vrsta je doživela i dalje doživljava preporod. Posmatrajući ga dok krstari nebom, čovek je vekovima pridavao značaj njegovom savršenom letu. Iz toga se rodilo verovanje kako sup može predvideti oluju, rasterati oblake, predosetiti nemile događaje. Da li ova ptica može da predvidi opstanak jednog od svojih poslednjih staništa? Možemo da verujemo da može i da je upravo Uvac i izabrala jer je predvidela da će ovde doživeti procvat ali avaj, čovek je često nepredvidiv.

Reku koja nosi mnogobrojne tajne, sve češće posećuju i mnogobrojni turisti. Bistra voda naoko pitomog Uvca krivuda zavojima koji više liče na lavirint iz koga nema izlaza nego na tok reke.

Ono što sigurno izdvaja ovaj prirodni dragulj od drugih turističkih destinacija je to što bez obzira na sve veći broj turista i posetilaca, nije promenio ništa od svoje autentičnosti. Ovakak, kakav je danas postoji već dugo, dugo… Koliko će još postojati zavisi samo od čoveka i prirode. Priroda je čoveku dala sve, čovek prirodi može da uzvrati samo ljubavlju i brigom o njoj. To nam je Ona ostavila u nasleđe, to je sve što Ona traži od nas. Nećete videti višespratnice, velike vikendice. Ovde kuće još uvek odišu toplinom pravog seoskog doma, a u kućama se sprema hrana po receptima naših starih. Međutim, naši stari nisu za sobom ostavljali deponije otpada, nisu ispuštali u vodu koja se može piti direktno iz reke svoje otpadne vode, nisu ostavljali plastične kese i ostali nerazgradivi otpad ovim veličanstvenim pticama za obroke, to radimo mi, i mladi i stari. Da li turisti dolaze da vide otpad? Da vide kako predeo Uvca ima najlepše divlje deponije na Balkanu?