Vek i po opstanka vrsta ortoptera na staništu
U okviru priprema za izradu Crvene knjige pravokrilaca Srbije, Dragan Pavićević, entomolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Slobodan Ivković, entomolog – saradnik, u periodu od 8. do 12. juna 2015. obišli su više lokaliteta u okolini Niša i Bele Palanke. Tom prilikom pronašli su vrlo interesantan materijal, među kojim se naročito izdvajaju nalazi dve vrste koje je čuveni švajcarski entomolog Karl Bruner fon Vatenvil ovde našao i opisao.
Švajcarski entomolog Karl Bruner fon Vatenvil ( Carl Brunner von Wattenwyl, 1823 – 1914), jedan od vodećih evropskih stručnjaka za pravokrilce (skakavce i zrikavce) XIX i početka XX veka, posetio je tokom svojih istraživanja na Balkanskom poluostrvu, u više navrata, i tadašnju Kneževinu Srbiju. Te višekratne posete Srbiji su sigurno rezultat njegove uspešne naučne saradnje sa našim proslavljenim botaničarem Josifom Pančićem s kojim se dopisivao, a i lično upoznao u Beogradu 1860. godine. Malo je poznato našoj javnosti da se Pančić vrlo uspešno bavio, punih 35 godina, proučavanjem pravokrilaca kao i sam Bruner. Kao rezultat tog dugogodišnjeg proučavanja pravokrilaca Srbije, Pančić je 1883. godine objavio jedinstvenu monografiju pod imenom „ Ortoptere u Srbiji“ koju je izdalo Srpsko naučno društvo. U leto 1881. godine, Bruner fon Vatenvil, u pratnji mladog kolege, lekara iz Ciriha, Antona Šultesa (Anton von Schulthess–Rechberg, 1855 – 1941) koji se i sam interesovao za pravokrilce, ponovo dolazi u Srbiju. Sakupljanje materijala započinju od Topčidera, pa preko Niša i Bele Palanke sve do Pirota. Tom prilikom, na putu između Niša i Bele Palanke, na jednoj šumskoj progali nalaze dve vrste zrikavaca za koje je kasnije Bruner utvrdio da pripadaju novim vrstama za nauku. O ovoj ekskurziji po Srbiji, Anton Šultes je 1882. godine napisao kraći tekst u Biltenu švajcarskog entomološkog društva pod imenom „Jedna ekskurzija u Srbiju“ („Eine Excursion nach Serbien“). Bruner je obe nove vrste opisao u svom kapitalnom monografskom delu „Prodromus evropskih ortoptera“ koje je objavljeno 1882. godine u Lajpcigu. Prva vrsta je bila Isophya modestior Brunner von Wattenwyl, 1882, a druga Platycleis oblongicollis Brunner von Wattenwyl, 1882. U istom svom monografskom delu, Bruner je svom kolegi i prijatelju, Josifu Pančiću, ustupio prostor da opiše novu vrstu skakavca koju je pronašao na Mokroj gori (Pyrgomorphula serbica Pančić 1882). U dostupnoj literaturi postoji samo jedan podatak da su Pančić i Bruner zajedno išli i sakupljali po Srbiji i to se odnosi na 1882. godinu kada su posetili i Bugarsku.
-
- Vichetia oblongicollis
-
- Pyrgomorphella serbica
On u svom monografskom delu pominje da je obe nove vrste (I. modestior i P. oblongicollis) pronašao na šumskoj progali na putu između Niša i Bele Palanke. Atar sela Bancarevo je upravo mesto gde ih je 8. juna 2015. stručnjak Zavoda Dragan Pavićević pronašao – tačno 134 godine nakon Brunerovog otkrića. Pomenuti lokalitet može se smatrati najbliži tipskom lokalitetu za pomenute vrste. Obe vrste se smatraju i danas validnim, s jedinom razlikom što je vrsta oblongicollis po današnjoj sistematici u rodu Vichetia, pa je pravilno pisati Vichetia oblongicollis (Brunner von Wattenwyl 1882).
