70 odsto slatkovodnih vrsta smo već izgubili

Povodom Svetskog dana vlažnih staništa WWF Adria pokreće kampanju „Naše reke, naše blago!“, kojom želi upozoriti na ugroženost slatkovodnih resursa u Srbiji i regionu.

Na dan obeležavanja Svetskog dana vlažnih staništa, 2. februara, WWF pokreće kampanju „Naše reke, naše blago!“ sa ciljem da približi ljudima značaj očuvanja prirodnih reka i vlažnih staništa, upozna ih sa dobrobitima koje one pružaju i istakne pretnje koje ugrožavaju naše vode.

Giant otter (Pteronura brasiliensis) in the Rewa River, Iwokrama reserve, Guyana, Endangered species

Giant otter (Pteronura brasiliensis) in the Rewa River, Iwokrama reserve, Guyana, Endangered species

Stručnjaci su jednoglasni kada je reč o neverovatnoj biološkoj raznovrsnosti Dinarskog luka, posebno njegovih slatkovodnih ekosistema. Reke, jezera i močvare u našem regionu su pod sve većim pritiskom usled regulacije reka i izgradnje hidroelektrana. Kampanja „Naše reke, naše blago!“ trajaće do 22. marta 2016. godine kada se obeležava Svetski dan zaštite voda.

Prema poslednjem WWF-ovom Izveštaju o živoj planeti, slatkovodne vrste su pod najvećim pritiskom i njihov broj je u poslednjih 50 godina smanjio za više od 70 odsto. Infrastrukturnom regulacijom rečnih tokova ne ugrožavamo samo opstanak brojnih životinjskih i biljnih vrsta, nego i ekološke usluge koje su značajne za ljude i društvo. Pored bogatog biodiverziteta, vlažna staništa ublažavaju efekte klimatskih promena i štite milione ljudi širom sveta od poplava. Ona takođe prečišćavaju našu vodu, obezbeđuju nam hranu, drvo i biomasu, kao i rekreaciju i radna mesta.

Naš region obiluje svim tipovima reka, jezera i močvara i može se pohvaliti sa nekoliko izuzetniih prirodnih vrednosti:

  • Najvećim povremenim jezerom u Evropi – Cerkniško jezero u Sloveniji;
  • Najvećom klisurom u Evropi – Đerdapska klisura u Srbiji;
  • Drugim najdubljim kanjonom na svetu na reci Tara u Crnoj Gori;
  • Drugim najdubljim jezerom u Evropi – Ohridsko jezero u Makedoniji;
  • Najvećom mrežom podzemnih reka i jezera u Evropi;
  • Poslednjim lagunama i deltama na Mediteranu – delta Neretve u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Karavasta laguna u Albaniji;
  • Izuzetnim brojem endemskih vrsta riba, pećinske faune i beskičmenjaka.

 

  • Močvare, reke i jezera u regionu predstavljaju dom za preko 250 vrsta riba, te više od 70 vrsta vodozemaca, od kojih je mnogo endemskih vrsta. Močvarna staništa jedna su od najproduktivnijih, a iako pokrivaju samo 3 odsto površine kopna, pohranjuju dvostruko više ugljenika nego sve svetske šume zajedno. U našem regionu najviše ih ugrožavaju regulacije za navodnjavanje, te brojni, loše isplanirani hidroenergetski projekti – ističe Petra Remeta, koordinatorka programa za slatkovodne sisteme u WWF Adria.

Ipak, u Dunavsko-karpatskom regionu, u poslednjih 150 godina više od 80 odsto vlažnih staništa je izgubljeno, a sa njima i usluge ekosistema koje ona obezbeđuju. Reke u regionu su sve više na udaru zbog gradnje obaloutvrda, vađenja sedimenta iz korita, regulacije toka kao mera odbrane od poplava i izgradnje hidroelektrana. Time se ugrožavaju prirodni delovi reka i životni prostor brojnih životinjskih i biljnih vrsta, posebno endemičnih, koje se teško prilagođavaju promenama u količini, brzini i temperaturi toka reke.

  • Želimo da bude jasno: hidroenergija nije zelena energija po definiciji. WWF sprovodi projekat o održivoj hidroenergetici kojim želi postići sistemsku promenu načina na koji se hidroenergetski projekti osmišljavaju, planiraju i odobravaju. To uključuje i proglašenje zona od posebnog značaja za zaštitu prirode – područja na kojima je zabranjena gradnja zbog izuzetnih prirodnih vrednosti, obaveznu izgradnju funkcionalnih ribljih staza, kao i osiguravanje ekološkog protoka nizvodno od brane – rekla je Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.

Cilj WWF-a je da zaštiti najznačajnija slatkovodna staništa u Dinarskom luku, uključujući proglašenje novih zaštićenih područja. Mura, Drava i Dunav predstavljaju jedinstveno rečno područje značajnog prirodnog i kulturnog nasleđa koje se proteže kroz više od 800.000 hektara i pet zemalja: Austriju, Sloveniju, Mađarsku, Hrvatsku i Srbiju. Zbog svog velikog prirodnog bogatstva sve tri reke, koje nazivamo „Evropskim Amazonom“, predložene su za zaštitu u okviru UNESCO-vog Prekograničnog rezervata biosfere. Time bi se osigurala zaštita i dobro upravljanje tim prekograničnim rečnim ekosistemom te očuvanje jedinstvenih prirodnih i kulturnih vrednosti. Takođe u proteklih 10 godina, uz sredstva Evropske unije i podršku Coca-Cola fondacije, WWF i njegovi partneri su direktno obnovili 8.000 hektara vlažnih staništa i promovisali restauraciju još veće površine. Kroz partnerstvo sa kompanijom Coca-Cola, koje je nastavak WWF-ovog rada na vlažnim staništima, do 2020. godine WWF i njegovi partneri će povećati kapacitet zadržavanja vode sliva Dunava za 12 miliona m³ i obnoviti preko 5.300 hektara vlažnih staništa.

Kampanja „Naše reke, naše blago!“ će korisnicima društvene mreže Facebook u nekoliko narednih sedmica predstaviti najznačajnije i najlepše reke i vlažna staništa u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sloveniji i Albaniji, kao i pretnje sa kojima se one suočavaju. Kako bi se uključili u kampanju pratite našu Facebook stranicu.

Izvor: WWF u Srbiji

You may also like...