Biodiverzitet Kragujevca i okoline

Okrugli sto na temu ’’Biodiverzitet Kragujevca i okoline’’, održan je na Prirodno matematičkom fakultetu u Kragujevcu. Organizatori skupa bili su Društvo srpko rumunskog prijateljstva ’’Riznica’’, Savez Srba u Rumuniji iz Temišvara, PMF i Agencija za zaštitu životne sredine Karaš – Severin.

Društvo srpsko rumunskog prijateljstva ’’Riznica’’ već dugi niz godina održava prijateljsku saradnju između Rumunije i Srbije, a ovo okupljanje na Prirodno matematičkom fakultetu, bio je povod za predstavljanje biodiverziteta Kragujevca. Stručnjaci ovog fakulteta prezentovali su floru i vegetaciju Kragujevačke kotline, biodiverzitet akvatičnih i terestričnih ekosistema. Budući da su ove dve zemlje vrlo bogate prirodom, ne čudi što zajednički podržavaju održivi razvoj. Pošto je Rumunija već u Evropskoj uniji, njihova dosadašnja iskustva pomoći će da ova dva grada učestvuju zajednički u realizaciji projekata vezanih za biodiverzitet.

Ilie Chincea izvršni direktor Agencije za zaštitu životne sredine u županiji Karas – Severin

• Kada govorimo o biodiverzitetu ne govorimo samo o onima koji se bave ekologijom i biolozima, već o svim ljudima koji su uključeni u zaštitu životne sredine. Potrebno je najpre da razmišljamo o tome da je bogatstvo koje priroda nudi nešto najbitnije što treba da očuvamo imajući u vidu koliko biljnih i životinjskih vrsta nestaje – istakao je Ilie Chincea izvršni direktor Agencije za zaštitu životne sredine u županiji Karas – Severin. Govoreći o biodiverzitetu u Kragujevcu, Srbiji i Banatu odakle ja dolazim, ovo je dobar skup na kome možemo da razmenimo mišljenja kako se čuva priroda, koji ima za cilj da okupi sve ljude koji se time bave – rekao je on.

O ukupnom broju vrsta živih bića na Zemlji, ne postoji definitivan podatak. Do sada je identifikovano oko 1.7 miliona vrsta, a prema različitim pretpostavkama moglo bi se računati da na Zemlji ima ukupno između 5 – 30 miliona vrsta organzama, što znači da je samo oko 2-5 odsto specijskog diverziteta poznato.

Na prostoru Srbije zajedno žive brojne biljne i životinjske vrste različite biologije, porekla, vremena nastanka, rasprostranjenja i načina života. Srbija je centralnobalkanska i podunavska zemlja koja se odlikuje bogatom i raznovrsnom prirodnom baštinom. Zahvaljujući specifičnom položaju, burnoj geološkoj prošlosti i još uvek živoj neotektonskoj aktivnosti, ovaj deo Balkanskog poluostrva je jedan od najvažnijih centara geološke raznovrsnosti Evrope.

Ovo je bila dobra prilika da se razmene iskustva o aspektima zaštite životne sredine i biokonzervacije.

• Kada je reč o biodiverzitetu Kragujevca na žalost mnogo grupa biološki gledano, takozvanih taksona uopšte nije ni u Srbiji obrađeno, pa naravno ni u Kragujevcu. Ona zaostaje u prepoznavanju šta sve u Srbiji ima. Trudimo se da dostignemo druge, mada nadležno ministarstvo danas ne finansira istraživanja u domenu palme, flore, fungije odnosno elementarna popisivačka biološka istraživanja već se više opredeljuje za nekakva modernija – objašnjava dr Snežana Pešić sa Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu.

Rezultati istraživanja za proteklih pet godina, vezanih za alge, gljive akvatičnih ekosistema Kragujevca i okoline, predstavljeni su na ovom okruglom stolu.

• Kada je reč o algama, ta raznovrsnost nije toliko izražena na području Kragujevca i okoline, nismo pronašli ni jednu crvenu algu koja je karakteristična za čiste tekuće vode. To nam govori da tekuće vode na našem području nisu u dobrom stanju. Što se tiče površinskih stajaćih voda, tu su bile zastupljene kosmopolitske vrste – objašnjava dr Snežana Simić sa Prirodno matematičkog fakulteta.

Praćen je i kvalitet vode gde je utvrđeno da su vodeni ekosistemi u Kragujevcu, druge klase i zadovoljavajućeg su kvaliteta, dok su tekuće vode nešto lošijeg kvaliteta.