Kako unaprediti upravljanje otpadom?

MITECO forum 2017:
„Danas odgovorno. Sutra održivo“

Zašto je i sa ekološke ali i sa ekonomske strane važno unapređenje sistema upravljanja otpadom u Srbiji, koliko brzo možemo redukovati količinu opasnog otpada, kako ćemo uskladiti domaću praksu sa zahtevima EU u ovoj oblasti i na koji način možemo unaprediti položaj sakupljača sekundarnih sirovina i drugih društvenih grupa koje od ovog posla žive biće samo neke od tema na MITECO forumu koji će pod sloganom „Danas odgovorno. Sutra održivo“ biti održan 30. novembra 2017. u Beogradu.

Prema rečima Miodraga Mitrovića, predsednika kompanije MITECO Kneževac, u našoj zemlji se na godišnjem nivou generiše oko devet miliona tona otpada, od čega je 0,8 odsto opasni otpad. Kao ekološki cilj koji bi Srbija trebalo da ispuni postavljen je zadatak da se do kraja 2019. godine dekontaminiraju svi uređaji koji sadrže PCB, polihlorovane bifenile, odnosno uljana jedinjena koja su veoma štetna za okruženje, a koja su ranije sadržali mnogi industrijski i komercijalni uređaji, kao i boje. Postoji realno očekivanje međutim da će ovaj rok biti produžen do 2028. godine.

Foto: Diplomacy&Commerce

• U poslednjih pet godina svaka nova Vlada prekidala je kontinuitet u rešavanju problema upravljanja otpadom , nadam se da to više neće biti slučaj. Apelujem na inspekcijske organe da objave podatke o kontanimiranim lokacijama, ali i na državu da intenzivnije radi na uvođenju reda u sistem prikupljanja i prerade otpada. U suprotnom nam, prete ne samo veliki ekonomski troškovi za sanacije incidenata koji nastaju usled neadekvatnog upravljanja otpadom, već i potencijalni ekološki problemi koji bi mogli dovesti i do ugrožavanja zdravlja stanovništva. Do sada je izdato oko 3.500 dozvola u oblasti rada sa otpadom, od čega se samo tridesetak kompanija pridržava standarda poslovanja u ovoj oblasti – istakao je Miodrag Mitrović, predsednik kompanije Miteco Kneževac.

Veliki zagađivači poput NIS-a i EPS-a bi takođe trebalo da uzmu učešće u sanaciji ekoloških problema koje izaziva njihovo poslovanje, ali i građani, koji su, kako se pokazalo kroz brojne projekte, spremni da daju svoj doprinos, makar se on ogledao i u selekciji otpada koji svakodnevno proizvode.
U svetu je trend rasta reciklaže doveo do smanjenja potrebe za deponijama, ali u Srbiji su one i dalje jedna od osnovnih tačaka upravljanja otpadom. Primera radi, u Nemačkoj je razvijena tzv. cirkularna ekonomija kroz koju se reciklira 90 odsto otpada, dok se u Srbiji ta brojka kreće oko 10 odsto. Treba imati u vidu da kvalitetno upravljanje otpadom nije samo trošak već i šansa za privredni rast – Srbija bi primenom cirkularne ekonomije mogla da uštedi i do 300 miliona evra godišnje. Ali je pre toga potrebno urediti sistem, odnosno utvrditi pravila i pridržavati ih se, i to ne selektivno, kao što je do sada bio slučaj.

Takođe dekontaminacija uređaja, koji sadrže PCB, mora se izvršiti najkasnije do kraja 2019. godine u Srbiji, dok se nakon 2025. godine uvodi potpuna zabrana korišćenja opreme koja sadrži PCB. Sprečavanjem štetnih uticaja PCB otpada, efikasno i ekonomski opravdano se eliminišu i rizici po zdravlje i životnu sredinu.

izvor: www.bif.rs