Uslovi rada zdravstvenih radnika u Srbiji
U okviru regionalnog projekta ‘’Povećanje kapaciteta i jačanje uloge regionalnih organizacija civilnog društva za unapređivanje uslova rada i dijaloga sa javnim institucijama’’ koji implementira Balcanosh, a koji u Srbiji realizuju Udruženja Eko centar iz Beograda i Stakleno zvono iz Kragujevca organizovana je druga fokus grupa o dobrobiti na poslu zdravstvenih radnika u Srbiji koji su prisustvovali medicinski radnici. Kao jedan od glavnih problema u bezbednosti i zdravlju na radu medicinskih radnika naveden je ergonomski problem odnosno manipulacija nepokretnih i slabopokretnih pacijenata.
dr Zoran Šekularac pomoćnik direktora Instituta Dragomir Karajović druga fokus grupa
- Fizička opterećenja zdravstvenih radnika je sve prisutnije u zdravstvu, a da je tako govori i to da veliki broj medicinskih tehničara dolazi kod nas sa problemom mišićno skeletnih oboljenja, koja su vezana za podizanje i prenošenje pacijenata. Veliki broj mladih medicinskih tehničara napušta odeljenja samo zbog toga što imaju veća oštećenja kičmenog stuba, koja se ne mogu izlečiti, a tu su i oštećenja vratne kičme. Problem fizičkog opterećenja medicinskih sestara je nešto što je odavno poznato, ali u drugim profesijama taj problem je rešen automatizacijom, robotizacijom, međutim u zdravstvenim ustanovama toga nema – istakao je doc. Dr Martin Popević, načelnik Centra za higijenu i fiziologiju rada.
Medicinske sestre lake telesne građe i nedovoljne fizičke sposobnosti moraju da podižu teške nepokretne pacijente, zbog čega često obolevaju od koštano mišićnih bolesti. Problem su i organizacija posla, nedostatak osoblja usled čega su podložni sindromu sagorevanja. Istaknuto je i da je sve manje bolničara i da ova profesija nestaje, tako da se sav teret kod nege pacijenata prebacuje na medicinske sestre i tehničare.
- Opterećeni smo poslom zbog manjka zaposlenih, jer je veliki broj zdravstvenih radnika napustilo zemlju. Velika je psihofizička preopterećenost , jedino rešenje je da pozovemo ministarstvo zdravlja da zapošljava mlade zdravstvene radnike, kao i da se adekvatno koristi radno vreme i da kao u nekim svetskim zdravstvenim ustanovama praktikujemo relaksaciju ili neke fizičke aktivnost tokom radnog vremena – Jovanka Vučković, glavna sestra.
Pomenuti problem nelojalne konkurencije od strane novoosnovanih privatnih praksi medicine rada, koje nude svoje usluge po nerealno niskim cenama, izdaju rešenja o proceni rizika i druga zakonom predviđena dokumenta, a da nisu na pravi način obavila uvid u uslove rada svakog preduzeća i privrednog subjekta sa kojim sarađuju.
- Počela je da se razvija privatna medicina rada, a to znači da se otvaraju brojni Zavodi za zdravstvenu zaštitu radnika po celoj Srbiji. Osnovni problem je što ti privatni zavodi nisu kontrolisani kao državna medicina rada , a to su Zavodi i Instituti koji su preostali u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Ti privatni zavodi ne podležu nekom stručnom nadzoru i ne poštuju se sva pravila struke, tako da je rezultat njihovog rada više formalan – objašnjava prim. dr Branka Šuštran, specijalista medicine rada.
Dobrobit na poslu zdravstvenih radnika u Institutu bezbednost i zdravlje na radu medicinskih radnika
Građevinski radnici su uglavnom ne prijavljeni, i ne dođu do službe medicine rada,pa tako ne podležu ni periodičnim pregledima, istakao je dr Zoran Šekularac, pomoćnik direktora Instituta za medicinu rada ’’dr Dragomir Karajović’’. Istog dana u Institutu održan je okrugli sto na temu noćni rad zdravstvenih radnika, gde su izneti podaci o stresu kome su zdravstveni radnici izloženi zbog rada u smenama.
- Kod mlađih lekara i zdravstvenog osoblja noćni rad izaziva psiho socijalne probleme. U nekim drugim zemljama prilagođen je noćni rad sa životnim obavezama i uklapaju se. Ukoliko se ne odmori za sutrašnji dan onda je problem veći. U noćnim smenama ostaje limitiran kadar, samo po jedan lekar i sestra, sa velikim brojem pacijenata – rekla je dr Živana Milovanović, specijalista medicine rada.
Rad u noćnoj smeni ne samo da ne odražava fiziološki ritam života već postaje i kurtološko socijalni problemi zbog neusklađenosti ritma porodičnog života i profesionalnih obaveza zdravstvenih radnika. Tako se javljaju socijalni i fiziološki konflikti zaposlenih medicinskih radnika na radnom mestu. Takođe je istaknut nedostatak radne snage, naročito u noćnoj smeni, jer je mnogo zdravstvenih radnika otišlo na rad u inostranstvo a zakon ograničava zapošljavanje novih kadrova u javnom sektoru u koji spadaju i zdravstvene ustanove.
