Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava

Misija OEBS-a u Srbiji u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština organizovala je u Kragujevcu seminar pod nazivom Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava. Skupu su prisustvovali predstavnici organizacija civilnog društva i lokalne samouprave. Cilj seminara bio je usavršavanje veština za smanjenje rizika od poplava, predstavnika Odeljenja za urbanizam, inspekcijskih službi, Sektora za vanredne situacije i poverenika civilne zaštite iz gradova Kragujevac i Jagodina kao i opština Batočina, Rekovac i Lapovo. Na skupu je predstavljen priručnik koji je uradio OEBS i koji bi trebalo da pomogne u izradi operativnih planova za odbranu koji u našoj zemljji ne postoje. Lokalne samouprave nemaju ni stručni, tehnički, a najmanje finansijski kapacitet da rade posao koji im je dodeljen po zakonu iz 2010. godine. One bi trebalo da rade na preventivi kao što su čišćenje rečnih korita i sprečavanje seče šuma.

• U septembarskim poplava najviše je stradala zapadna Srbija, istočna Srbija je imala velike štete. Po pitanju odbrane od poplave vodotokova drugog reda, šumadijski kraj je zapostavljen, jer poslednjih trideset godina ništa se nije radilo po tom pitanju. Opštine nemaju sredstava da regulišu zaštitu od bujica koja svake godine prave velike štete u infrastrukturi. Sve zavisi od sredstava koliko su predvidele za ovu godinu, kako bi radile na preventivinim radovima kao što su čišćenje rečnih korita, sprečavanju seče šuma – objašnjava Milutin Stefanović, direktor Zavoda za zaštitu od bujica i erozija.

Stručnjaci podsećaju da katastrofalne poplave nisu izazvale velike reke, već mali bujični vodotokovi, jer u njihovo održavanje nije ulagano duže od 20 godina. Katastrofalnoj šteti umnogome su doprinela loša zakonska rešenja koja su odgovornost za odbranu od bujičnih poplava prebacili na opštine. Zakon je na neprirodan način podelio reke po opštinskim granicama, a ne po slivovima. Na području Srbije registrovano je više od 15 hiljada bujičnih tokova.

• Država se brine o tokovima prvog reda i ima ih nekoliko stotina, sve ostalo su vodotokovi drugog reda, a njih ima mnogo više od 20 hiljada, i predstavljaju direktnu opasnost za lokalne zajednice u Srbiji i koje ugrožavaju infrastrukturne objekte. Zbog zakonske regulative lokalne zajednice su dobile obavezu da urade operativne planove za odbranu od poplave, ali treba da postoje i opšti planovi koje radi javno preduzeće Srbijavode, međutim pitanje je da li će obećanje do 2017. godine biti izvršeno. Po mojoj proceni pitanje je da li će biti urađeno i do 2030 godine, jer to je mnogo veliki posao koji nije rađen decenijama – ističe Zoran Gavrilović, iz Instituta za vodoprivredu ”Jaroslav Černi”.

Stručnjaci za vodoprivredu kažu da su se problemi tako nagomilali da će biti potrebno od pet do deset godina da se zaštita od poplava dovede u pristojno stanje. Da bi se krenulo sa mrtve tačke neophodno je hitno promeniti zakone u oblasti vodoprivrede.

• Prošle godine smo imali velike bujične poplave koje su osim velike materijalne štete izazvale i velike gubitke ljudskih života. Kako bi se to sprečilo potrebno je preuzeti neke mere, dati određeno mesto lokalnoj samoupravi i uputiti organizacije civilnog društva na njihovu ulogu u tom procesu – rekao je mr Ratko Bajčetić, ekspert ”Udruženja bujičara Srbije” Beograd.

Skupu su prisustvovali i predstavnici organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine, kako bi se što više uključili u proces smanjenja rizika od poplava i davanja značajnijeg doprinosa stvaranju društva spremnog da se suoči sa poplavama.