Uticaj klimatskih promena na vodne resurse
Na Međunarodnoj konferenciji o Uticaju klimatskih promena na vodne resurse, koja je održana u SANU u Beogradu, vodeći medjunarodni i domaći stručnjaci predstavili su najnovije metode i istraživanja koja se odnose na uticaj klimatskih promena na vodne resurse. Konferenciju su organizovali Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi i UNESCO centar druge kategorije Voda za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama. Pored naših stručnjaka prisustvovalo je tridesetak učesnika iz inostranstva gde su osim iz Evrope učešće uzeli i stručnjaci iz zemalja Afrike, Azije i Severne Amerike.
- U zadnjih deset godina imamo pojavu uticaja čoveka na klimu koji izduvnim gasovima pravi efekat staklene bašte i utiče na to da se temperatura na zemlji menja. Prognoze govore da će biti značajnih povećanja temperature, koje će na našem području da budu praćene promenama u oticaju, a to znači da će doći do smanjenja proticaja vode u rekama. To će biti kritično za bezvodna područja na primer kao što je Šumadija, a Morava i Tisa su takođe reke sa malo vode. Prognozira se da će nedostatak padavina i vode naročito pogoditi Južnu Saharu, delove Azije. Mi kao deo Centra UNESCA čije je sedište u Institutu ’’Jaroslav Černi’’, povezani smo sa raznim zemljama i pokušavamo da pomognemo tim bezvodnim područjima. Doprinos tome je i ova konferencija koja je jedan od načina rešavanja sveopšteg problema voda koji je vitalan za celo čovečanstvo – istakao je Prof. dr Milan Dimkić direktor Instituta za vodoprivredu ’’Jaroslav Černi’’.
Na globalno modeliranje vode i vodnih resursa pod uticajem promene klime, koji se manifestuju u povišenju temperature ili tkz. Globalnom zagrevanju utiče se na energetski i hidrološki ciklus i time imaju značajan uticaj na to šta se dešava sa vodama.
- Uz zagrevanje atmosfere povećava se količina vlage u atmosferi, a ona se manifestuje u promenjenoj distribuciji padavina koja će različito uticati na pojedina mesta na planeti. Veliki regioni biće izloženi velikim poplavama dok će na drugoj strani veliki deo planete biti izložen dugim sušnim periodima. Moja istraživačka aktivnost se fokusira na razumevanju zavisnosti klimatskih promena i promena u vodnim resursima. Krajem septembra je izašao prvi veliki izveštaj međunarodne komisije za klimatske promene koji je u stvari deo petog asesmenta koji će iduće godine kompletno biti prezentiran javnosti. U tom izveštaju se prvi put jasno potencira da je ljudski doprinos svih aktivnosti promenama klime nepobitan. Način na koji proizvodimo energiju, hranu, na koji se transportujemo moraju da budu potpuno izmenjeni da bismo pokušali da umanjimo te negativne efekte na promenu klime – objašnjava Prof. Dr Slobodan Simonović sa Univerziteta zapadnog Ontarija – Kanada
Uticaj klimatskih promena na upravljanje vodnim resusrsima kao i preterana eksploatacija vodnih resursa, porastom stanovništva, industrijalizacijom, urbanizacijom i zagađenjem, stvaraju veliki pritisak na vodne resurse, što zahteva od društva da reaguje na svim nivoima.
- Moje Izlaganje biće o uticaju klimatskih promena na vodne resurse i načinu prilagođavanja – koja se metodologija može izraditi za prilagođavanje uticaju klimatskih promena na vodne resurse. Ono što bih želeo da istaknem su različiti faktori klimatskih promena, tj. porast stanovništva odnosno urbanizacija. Znate, 50-ih smo imali možda tri ili četiri velika grada, duž obale, a sada ih imamo dvadesetak. Prema tome, veoma je značajan problem urbanizacije i načina vodosnabdevanja gradskog stanovništva. Petina svetskog stanovništva živi u gornjim delovima rečnih slivova ili od njih zavisi, posebno ledničkih, a zbog porasta temperature usled klimatskih promena u tim područjima imamo otapanje lednika, sa dva posledična uticaja. Jedan se odnosi na mogućnost opstanka ekosistema, znate da gubimo biološke vrste u tim visokim planinama, što naravno u početku ima pozitivan efekat kada je u pitanju rečni tok . Zbog otapanja lednika povećava se rečni proticaj, ali nakon toga, ako se lednik otopi, više nemate vodni resurs. To je, naravno, veoma važno, posebno za zajednice koje žive bez tokova sa takvih slivova. To je drugi aspekt. Treći se odnosi na istaložavanje nanosa i ako znate da se 1% kapaciteta naših akumulacija godišnje gubi zbog zasipanja, to je ogroman problem za hidroenergetiku. Takođe je ogroman problem za vodosnabdevanje jer mnoge zemlje, posebno one u kojima se nalaze gornji delovi slivova, koriste vodu iz akumulacija. A još jedan aspekt se odnosi na pitanje kvaliteta vode – rekao je Prof. dr Siegfried Demuth iz UNESC-a.
- Trenutno radimo na projektu koji obuhvata ceo region jugoistočne Evrope a cilj tog projekta je procena i analiza ranjivosti resursa pijaće vode na Balkanu. Danas izlažem neke rezultate u odnosu na Austriju. Austrija je partner projekta, kao i njegov nosilac, a ja sam pokazao šta se dešavalo u poslednjih 50 godina sa našim vodnim resursima i zatim pokušao da izvedem određene procene mogućih promena vodnih resursa u narednih 50 godina. Jedan činilac uticaja su klimatske promene o kojima svi govore, a drugi su promene u korišćenju zemljišta. Stalno menjamo naš krajolik, naše rečne slivove, izmeštamo vodu, uređujemo rečne tokove i to je takođe neposredan uticaj na same vodne resurse. Pokušao sam da prikažem uticaj i jednog i drugog, klimatskih i ljudskih intervencija, a naši zaključci u odnosu na Austriju su, da što se više krećemo prema jugu Austrije, to ćemo u budućnosti moći da očekujemo manje padavina i manje oticaja. Mi smo generalno zemlja bogata vodom, tako da ne vidim veće probleme za vodosnabdevanje unutar Austrije, ali u nekim regionima čak u narednih 50 godina se možemo suočiti sa određenim problemima u smislu nestašica i kvaliteta vode. To je bio zadatak mog današnjeg izlaganja – rekao je Hans – Peter Nachtnebel, sa Univerziteta prirodnih resursa i primenjenih nauka – BOKU.
Klima i globalne promene na vodnim resursima pokreću čovečanstvo da deluje na svim nivoima što će dovesti do unapređenja i ažuriranja znanja među stručnjacima, ohrabrenje za primenu različitih metodologija istraživanja kroz sever – jug saradnju, poboljšanje tačnosti prognoza kao i za podršku politike razvoja i izgradnju kapaciteta.
- Postoji trend porasta temperature, a posledica toga biće najverovatnije otapanje lednika i povećanje slatke vode na zemlji, što će dovesti do povećanja isparavanja. Imajući u vidu sve analize koje smo uradili za naše područje ne očekuje se značajno smanjenje rečnog oticaja u narednom periodu – objašnjava prof. Dr Stevan Prohaska sa Instituta za vodoprivredu ’’Jaroslav Černi’’.
Cilj konferencije bio je između ostalog unapređenje i ažuriranje znanja među stručnjacima koji se bave različitim aspektima uticaja klimatskih promena, kao i uspostavljanje novih mogućnosti za jačanje naučne i poslovne saradnje u okviru regiona Jugoistočne Evrope i šire…A najvažnije je poboljšati pouzdanost predviđanja prognoza promene klimatskih parametara i vodnih resursa u bliskoj budućnosti…
