KONTROLA ZAGAĐENJA VAZDUHA U SRBIJI

Najmodernijea laboratorija za vazduh na ovom prostoru kao i 37 automatskih mernih stanica širom Srbije, polovinom marta će u svakom trenutku tačnije u realnom vremenu meriti koncentracije hemijski aktivnih, kao i čestičnih supstanci u vazduhu.

Nacionalna referentna laboratorija za vazduh koja će zajedno sa sistemom mernih stanica širom Srbije svakog trenutka davati pregled kvaliteta vazduha – biće izgrađena do polovine marta. Osim veoma moderne laboratorije, opremljene savremenim uređajima za analizu aerozagađenja, postavljeno je i 37 automatskih mernih stanica na čitavoj teritoriji naše zemlje.

Osim Beograda koji ima pet automatskih “čitača kvaliteta vazduha”, ove stanice su postavljene i u Novom Sadu, Nišu, Beočinu, Pančevu, Boru, Paraćinu, Kruševcu, Kragujevcu, Vranju i drugim gradovima gde je procenjeno da je neophodno pratiti stanje kvalitreta vazduha. Podaci o aerozagađenju očitavaju se paralelno sa svih automatskih stanica u našim najvećim gradovima, a onda direktno objavljuju na internet sajtu Agencije, a to se očekuje polovinom marta.

• Ovakav sistem sa laboratorijomće potpuno promeniti metodologijupraćenja stanja kvaliteta vazduha, jer će se na svim mernim

  

  Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine

  mestima automatksi očitavati rezultatii slati u centralnu bazu podataka u Agenciji za životnu sredinu– kaže Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine. Podaci o stanju aktivnih i pasivnih supstanci u vazduhu će se iz stanica slati na svakih sat vremena u bazu. Tako će se u svakom trenutku znati koncentracija sumpordioksida, ugljenmonoksida, azotnihoksida, benzena i drugih hemijskih supstanci, kao i pasivnih supstanci – čađi, pepela, prašine, dima…

Što se tiče laboratorije, veoma je važno što će ona biti povezana u evropsku Mrežu referentnih laboratorija. Tako ćemo porediti naše rezultate sa evropskim referentnim laboratorijama i prenositi standarde i metode na laboratorije u zemlji.

• Kao deo celog sistema Imamo i automatksu mobilnu stanicu, koja će najveću primenu imati u slučajuhemijskih akcidenta, ali i u raznim situacijam kada je potrebno očitati stanje vazduha na nekom mestu gde nema merenja– objašnjava Živković. – Prednost ovog automatskog sistema u odnosu na dosadašnje klasičnemetodekontrole stanja kvaliteta vazduhaje što je vreme odziva skoro trenutno dok klasične metoda zahtevaju dugotrajna merenja koja kasne i do 30 sati. Klasične metode će se i dalje koristi u narednih nekoliko godina i činiće pun sistem monitoringa u Srbiji.

Prema Živkovićevim rečima, za sada smo jedna od retkih zemlja jugoistočne Evrope koja ima ovako vrednu i sofisticiranu opremu. Vrednost ovog sistema je oko četiri miliona evra. Od toga je tri miliona izdvojeno iz Fonda Evropkse unije, a milion iz budžeta Srbije, iz Fonda za zaštitu životne sredine.

Proces merenja aerozagađenja u automatskoj stanici počinje tako što jedinstveni dovodni sistem uvlači određenu zapreminu vazduha i razvodi ga na analizatore unutar stanice. Standardu opremu automatske stanice čine analizatori za merenje koncentracije sumpor dioksida, prizemnog ozona, ugljen – monoksida, azotnih oksida, dim, ugalj, čađ, prašina, prečnika 10 i 2,5 i jedan mikrometa.

• Na osnovu podataka iz 30 gradova u Srbiji, što se tiče bazičnih polutanata sumpor – dioksida, azotnih oksida I čađi situacija je takva da u prethodnih 3 do 5 godina, dominantan polutant vazduha je čađ. On je problem i na širem području u Evropi – ističe Živković i dodaje da u proseku 9 do 12 procenata dana u toku godine u Srbiji se detektuju koncentracije koje predstavljaju prekoračenje dnevnih emisionih koncentracija čađi. U slučaju sumpor – dioksida taj procenat ne prelazi 2 posto, tokom godine, a što se tiče azotnih oksida situacija je blaža, tu prekoračenja idu do 1,5 procenat, naravno kada je reč o Srbiji – dodaje on.

U automatskim mernim stanicama paralelno se vrše i meteorološka merenja, jer se tek kombinovanjem svih tih podataka dobija precizna analiza kvaliteta vazduha. Inače svaka od ovih stanica vredi u proseku 50.000 evra, a na njihovo godišnje održavanje odlazi od 10 do 15 odsto njihove vrednosti.