Naplata grejanja po utrošku

Na prvom od pet edukativno-informativnih skupova koji je bio organizovan na SVETSKI DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI predstavljen je kompletan program edukacije koji Centralno-evropski forum za razvoj CEDEF i Gradska uprava grada Beograda Sekretarijat za energetiku sprovode kako bi ukazali na neophodnost primene mera energetske efikasnosti u svetlu novih propisa oko naplate toplotne energije po utrošku.
Da bi naplata grejanja po utrošku u Beogradu mogla da ima pun efekat i benefite za sve gradjane, neophodno je izvršiti sve pripreme i odgovorno pristupiti ovom kompleksnom zadatku. U Beogradu se sprovodi naplata grejanja po utrošku kod 5-6% stanovništva, dok će u nastupajućem periodu ostatak građana koji se greju putem daljinskog sistema grejanja postepeno preći na ovaj sistem naplate. Prelazak na naplatu grejanja po utrošku je sveobuhvatan posao koji zahteva ispunjavanje niza uslova, naročito za Beograd koji ima više od 50% korisnika daljinskog grejanja u Srbiji.

Četiri ključna činioca moraju da budu u sadejstvu kako bismo ostvarili pune efekte naplate grejanja po utrošku: republički nivo, nivo lokalne samouprave, toplane i potrošači.

• Važno je znati da prelazak na naplatu po potrošnji ne dovodi po automatizmu do manjih računa. Uštede se mogu ostvariti samo uz racionalnu potrošnju i primenu mera energetske efikasnosti. Vlasnici stanova će moći da regulišu temperaturu u svojim stanovima shodno sopstvenim potrebama i tako uštede. Prethodno, investirajući u neophodnu opremu, vlasnici stanova ulažu u sopstvenu imovinu – rekao je Zoran Predić, državni sekretar, Ministarstvo rudarstva i energetike RS.

Sadašnji paušalni način plaćanja po m2 ne odražava stvarnu potrošnju toplotne energije.

• Korisnici koji žive u objektima sa većom potrošnjom do sada nisu bili stimulisani da poboljšaju energetsku efikasnost zgrada, odnosno, paušalnim principom niko nije stimulisan da racionalno koristi skupu energiju, ni toplane niti potrošači. Za pomoć pri finansiranju energetske efikasnosti zgrada zadužen je državni fond za energetsku efikasnost – izjavio je Goran Aleksić, direktor, JKP Beogradske elektrane.

Naplata po utrošku je zakonska obaveza koja mora da se primeni ove godine. Većina zgrada koje se greju iz sistema daljinskog grejanja Beograda nema izolaciju, a prozori su nezadovoljavajućih termičkih svojstava, pa je izmerena potrošnja toplotne energije preko 140 kWh/m² godišnje, a to znači da će račun za grejanje biti veći u odnosu na dosadašnji paušalni način naplate po m² .

• Iz tog razloga mora se paralelno pristupiti primeni mera u cilju povećanja energetske efikasnosti tih zgrada primenom pravilnika energetske efikasnosti zgrada. Na taj način smanjiće se potrošnja energije u tim zgradama i obezbediti manji račun za grejanje – rekao je Petar Vasiljević, pomoćnik direktora za proizvodnju, JKP Beogradske elektrane.

Potrošnja finalne energije u sektoru zgradarstva dominantna i u stalnom je porastu.Trenutno, oko 17 miliona m² stambenog sektora je priključeno na Beogradske elektrane.

• Ako uzmemo u obzir da većina korisnika još uvek nema mogućnost lokalne regulacije, i činjenicu da se u većini stanova održava unutrašnja temperatura vazduha između 21 i 22 stepena, realne godišnje uštede mogle bi da iznose oko 300 GWh po sezoni. Prema važećoj regulativi, novoizgrađeni objekti ne smeju da prekorače finalnu potrošnju od 60 kWh po m² godišnje. U osto vreme imamo situaciju da postojeći objekti povezani na sistem daljinskog grejanja imaju duplo veću potrošnju, čak 130 kWh po m² godišnje. Ove objekte je neophodno prvo energetski sanirati, dok će se potom uvođenjem novog tarifnog sistema naplate ostvariti uštede uz minimalne investicione troškove – rekla je prof. dr Maja Todorović, sa Mašinskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu.