Upravljanje vodnim resursima u Srbiji
Institut za vodoprivredu ”Jaroslav Černi” je vodeća naučno istraživačka organizacija u oblasti voda u republici Srbiji. Pored naučnoistraživačkih aktivnosti, delatnost Instituta obuhvata planiranje i projektovanje vodnih, energetskih i drugih infrastrukturnih objekata i sistema, nadzor nad izvođenjem hidrotehničkih objekata, konsultanske usluge vezane za upravljanje vodnim resursima i izgrađenim objektima. Zahvaljujući uspešnim aktivnostima na prostorima bivše Jugoslavije i u preko 20 inostranih zemalja, ime Instituta ”Jaroslav Černi” je postalo prepoznatljivo širom sveta. Institut raspolaže sa naučnim i stručnim kadrom, opremom i iskustvom da uz primenu najnovijih znanja i tehnologija može uspešno da rešava i najsloženije zadatke u domenu voda i zaštite životne sredine.
- Naša zemlja ne doprinosi lošijem kvalitetu evropskih voda. Dunav ulazi u zemlju sa parametrom biološke potrošnje kiseonika negde oko 2,5 mg po litru u proseku, a izlazi čak jednak ili nešto bolji. To je zato što je privreda lošija nego pre krize, došlo je do devastacije industrijskog rada i mi zbog toga manje zagađujemo vode. Dunav nikad nije bio čistiji nego što je sada kao i Sava. Morava se nažalost nije popravila i ona je kao što je bila pre 30 godina, jer ova reka oskudeva sa vodom i sličnog je kvaliteta. Država da bi rešila pitanje voda mora da uloži mnogo para, otprilike 10 milijardi evra, od čega polovina ide na zaštitu kvaliteta voda, a ostatak za vodosnabdevanje i navodnjavanje – istakao je prof. Dr Milan Dimkić generalni direktor Instituta ”Jaroslav Černi”.
Republika Srbija sa preko 90 odsto svoje teritorije nalazi se na slivu reke Dunav. Međunarodna saradnja na slivu reke Dunav i aktivnosti koje republika Srbija u oblasti voda radi u pogledu te saradnje su od izuzetnog značaja za upravljanje vodama u našoj zemlji. Institut učestvuje u svim aktivnostima na zaštiti i upravljanju vodama širom zemlje.
- Kao osnovni problemi na slivu reke Dunav definisani su organsko zagađenje, zagađenje nutrientima, opasnim hemijskim materijama, zagađenje podzemnih voda na čitavom slivu, kao i hidromorfološke promene koje su takođe važan problem. Za sve to su u periodu od 2005. do 2009. godine definisane određene mere, koje su za zemlje EU obavezne, a za one koje nisu, date su dobrovoljno određene mere, kojima će se doprineti da upravljanje vodama i kvalitet voda na slivu reke Dunav bude bolji– rekao je Miodrag Milovanović, pomoćnik direktora Instituta ’’Jaroslav Černi’’.
Kada je reč o zaštiti voda u Srbiji, manje od 10 odsto voda se prečišćava, a od toga se tek nešto manje od polovine prečišćava na adekvatan način. Zato se može slobodno reći da smo na početku ozbiljnog pristupa zaštiti voda u Srbiji.
- Imamo novo postrojenje u Subotici, Somboru, Gornjem Milanovcu, Kragujevcu i većina tih postrojenja ima problema u svom radu, ne zato što nisu dobro projektovana već zato što u teškim ekonomskim uslovima nema dovoljno sredstava za njihovo redovno održavanje. Sa aspekta zaštita voda situacija u Srbiji nije ružičasta, pogotovo što 4 miliona ljudi živi na malim vodotocima na slivu Velike Morave i njenih pritoka. U zadnjih 15 godina izgrađeno je nekoliko postrojenja, a trenutno se grade ili su u fazi završnog projektovanja u Užicu, Vranju, Vladičinom Hanu i u još nekoliko kritičnih mesta, na malim vodotocima – istakao je prof. Dr Prvoslav Marjanović, savetnik u Institutu.
Za potrebe naučnog istraživanja, razvojnih projekata ili praćenja i nadzora Institut raspolaže laboratorijama, mernom opremom za laboratorijska i terenska merenja i istraživanja kao i bazom podataka. U okviru Instituta postoje laboratorije i to hidraulička laboratorija, laboratorija za ispitivanje fizičkih i hemijskih osobina zemljišta, laboratorija za fizičko i biološko ispitivanje vode, sedimentološka laboratorija.
