Kragujevac se pridružio borbi protiv GMO

Kragujevac je jedini grad u Srbiji koji se prudružio međunarodnoj borbi protiv GMO pod nazivom „Marš protiv Monsanta”.

U Velikom parku je održan je javni skup uz šetnju do muzeja 21. Oktobar. Upućena je poruka da Srbija ostane dosledna primeni propisa koji zabranjuju GMO i ne popusti pred pritiscima inostranih kompanija koje zagovaraju genetski modifikovane kulture .

U organizaciji Društva pčelara Kragujevca i portala Prvi Prvi na skali održan je javni skup pod nazivom “Za Srbiju bez GMO – Marš protiv Monsanta”. Kragujevac je tako postao jedini grad u Srbiji koji se prudružio međunarodnoj borbi protiv genetski modifikovanih kultura „Marš protiv Monsanta”.

• Podsećam da su u protekle tri godine usvojene deklaracije u gradovima i opštinama Srbije i to u 127 gradova postoje usvojene deklaracije o GMO koje predviđaju da je Srbija teritorija bez GMO. To je većinska Srbija i ukoliko neko želi sa strane da nešto menja mi smatramo da mora i na ovaj praktičan način da oseti puls naroda – kaže Dejan Milošević, Portal Prvi Prvi na skali.

Upućen je apel nadležnima da se u Srbiji dosledno primenjuju propisi koji zabranjuju GMO i ne popusti pred pritiscima inostranih kompanija koje zagovaraju genetski modifikovane kulture.

• Mi se borimo praktično za opstanak, moramo da se izborimo protiv svetske trgovinske organizacije koja želi da nam nametne prodaju genetski modifikovanih proizvoda – istakao je Milutin Petrović, predsednik Društva pčelara Kragujevca.

Pročitana je i poruka prof. dr. Miladin Ševarlića autora Deklaracije o GMO i Dr Tatjane Brankov Papić autorke knjige „Hrana budućnosti ili bioterorizam.

• Američka ambasada u Beogradu piše da srpski farmeri sa nestrpljenjem iščekuju uvoz GMO sojine sačme i ko su ti srpski farmeri, sigurno nisu mali proizvođači koji nemaju novca za kupovinu imputa već semena nabavljaju putem razmene – pročitala je Darija Nešić, glumica

Skup u Velikom parku obelezili su i najmlađi svojim crtežima koje su izloženi u Pozorištu za decu gde je 3 juna od održana tribina na temu kako da opstane Srbija bez GMO. Javna podrška Srbiji bez GMO završena je šetnjom učesnika od fontane u parku do muzeja 21. Oktobar.

Kako da Srbija ostane ili opstane bez genetički modifikovanih organizama tema je tribine koju je organizovao kragujevački portal Prvi prvi na skali, povodom dve godine postojanja. Organska proizvodnja može biti odgovor na sve jači uticaj GMO lobija, kao i podizanje svesti potrošača o korišćenju tih proizvoda u svakodnevnoj ishrani, čulo se izmedju ostalog na tribini.

Zašto je važno govoriti o štetnom uticaju genetički modifikovanih organizama koji su sve prisutniji u svetskoj poljoprivredi i zašto je važno da Srbija ostane zemlja bez GMO-a. O ovoj temi bilo je reči na tribini koju je organizovao kragujevački portal Prvi prvi na skali.

Zvanično u Srbiji nema GMO proizvoda, medjutim, postavlja se pitanje, zašto Srbija izvozi visokokvalitetnu poljoprivrednu sirovinu, kao što je soja i kukuruz, a uvozi mleko i meso životinja koje su hranjenje genetički modifikovanim organizmima. I odakle nam opasnost od ovih proizvoda zaista dolazi.

• Najveća opasnost nama preti od nas samih, naš uvozničko izvoznički lobi koji su u stvari doprineli da su cene hrane u Srbiji neverovatno visoke, prema našim istraživanjima od 60 do 120 odsto od 2000 godne do danas. Dakle umesto kada smo otvorili tržište, nakon demokratskih promena, da smo kao potrošači profitirali, snižavanjem cena hrane to se nije desilo. Naprotiv biznis entiteti su zauzeli monopolski pozicije, a oni mogu da rade šta hoće ukoliko ih neko ne zaustavi. Dakle srpski farmeri treba da se udruže i to je jedini način da se izbore i protiv velikog agro biznisa koji često posluje na nefer odnosima i da se izbore protiv GMO – istakla je dr Tatjana Brankov Papić , sa Univerziteta iz Novog Sada.

O opasnostima GMO-a govorili su predstavnici Društva pčelara Kragujevca, a opšti zaključak tribine jeste da Srbija ostane zemlja bez genetički modifikovanih organizama, ali i da se pojača organska poljoprivredna proizvodnja.