NEĆE FABRIKU NI PO CENU ŽIVOTA

Prva fabrika za tretman otpadnih guma metodom pirolize u Srbiji i (Evropi)?!

Čučuge su ekološki kraj, zdrava i čista životna sredina, zemlja je izuzetno plodna tako da se stanovništvo bavi ratarstvom, voćarstvom, vinogradarstvom, zastupljeno je i stočarstvo, a značajna je i proizvodnja organske hrane. U selu se nalazi nekoliko izvora zdrave pijаće vode, kao i manastir Dokmir, sagrađen u XIV veku.
Poslednjih godina prisutna je velika zainteresovanost ljudi iz velikih gradova, koji žele baš u ovom selu da kupe zemlju i zasade voće. Jedan od takvih je i Zoran Dimitrijević, koji se doselio iz Beograda i uložio ogromna sredstva u izgradnju voćnjaka.

•  Dosta mojih prijatelja „juri“ zemlju ovde u okolini, žele da se bave voćarstvom, ovo je fenomenalna lokacija svega 72 km od Beograda, gde ne postoji ni jedan zagađivač, najbliži zagađivač je TE Obrenovac. Ovo je jedan od najčistijih predela u Srbiji – kaže Zoran Dimitrijević, koji je odlučio da beogradsko sivilo zameni zelenilom u Čučugama.

Čučuge su selo koje će ove godine posetiti ljudi iz celog sveta, kako bi prisustvovali prezentaciji nove mašine za branje malina na plantaži Kokanović.

• Plantažu imamo već pet godina, imamo nekoliko vrsta malina, crnu ribizlu, kupine i borovnice. Trudimo se da plantaža bude svetska. Moj suprug je inovator i napravio je mašinu za branje malina i ovde bi trebala da bude prezentacija, doći će ljudi iz Čilea, Poljske, Australije… – kaže Dobrila Kokanović, vlasnica Plantaže Kokanović iz Čučuga.

Zvuči kao prava seoska idila, rekli biste. Međutim, meštani Čučuga se već više od godinu dana suočavaju sa problemom koji bi u budućnosti mogao da ugrozi njihovo zdravlje, čistu životnu sredinu, njihovu proizvodnju, a samim tim i njihovu egzistenciju.

• Sve je počelo krajem januara prošle godine, kada su došli meštani i rekli mi da se nešto dešava dole oko starog kamenoloma, da su prisutni bageri, da se nešto radi, da se u vodotok reke Ubače izbacuje neki šut, da se pale neke gume. Sišao sam dole da pogledam, vidim nema građevinska tabla, ne znamo ko radi i šta se dešava u našoj okolini. Otišli smo kod predsednika mesne zajednice, on je otišao kod predsednika opštine, međutim ništa konkretno nismo saznali. – kaže Zoran Dimitrijević

Nakon toga grđani su pozvali sve inspekcijske organe. Od inspekcijskih organa građani su saznali da firma koja gradi fabriku za tretman otpadnih guma metodom pirolize, nema nikakve dozvole i da se radi o firmi TIM TRADE ECO iz Uba. Radi se o vrlo retkoj tehnologiji topljenja gume metodom pirolize, gde se guma topi na visokim temperaturama, a tom prilikom nastaju furani i dioksini koji su kancerogeni, i dobija se pirolizno ulje koje na udah izaziva smrt. U studiji izvodljivosti navodi se da je pirolizno ulje lako zapaljiva tečnost i da dovodi do oštećenja organa nakon dužeg izlaganja, može izazvati smrt ako se proguta i dospe u disajne puteve.

• Firma koja je radila procenu uticaja na životnu sredinu je napomenula da bi ova „fabrika” dnevno, između ostalog, proizvodila i 220 m3 metana, pri obradi 10 t guma koliko se predviđa da se topi u reaktoru, radi proizvodnje 5500 l piroliznog ulja. Pirolizno ulje na udah izaziva smrt, a investitor je naveo da će prodavati pirolizno ulje, da ima već potpisan ugovor sa EU, da li zdrav razum može da proguta tako nešto, da će 5500 l nečega što se proizvodi u Čučugama, a što izaziva momentalnu smrt na udah kupovati EU. Saznao sam da postoji samo jedna takva fabrika u Sibiru, i na 150 km niko ne sme da priđe, jer postoji rampa, a na 400 km ne živi niko, jer su tu nekad rađene nuklearne probe, onda nemam šta da pričam. – kaže Zoran Dimitrijević

Zoran Dimitrijević, između ostalog navodi, da se tehnička komisija koju je obrazovala Opština, izjasnila da studija o procenI uticaja ne zadovoljava ni minimum, te ne može da se usvoji. Tu lokalna samouprava ne donosi odluku, već donosi zaključak, koji daje dodatno vreme i prostor sadašnjem investitoru, da prikupi dokumenta, što je potpuno kršenje zakona.
Meštani Čučuga navode da ne žele ovakvu fabriku u svojoj blizini ni po cenu života, jer ukoliko ova fabrika počne sa radom, za njih života nema. Pismenu i moralnu podršku dalo im je osam okolnih mesnih zajednica, kao i rukovodstvo manastira Dokmir.

• Bavim se stočarstvom, povrtarstvom i delom voćarstvom. Od pre 5 – 6 godina sam u ovom poslu i konstantno ulažem, kupujem sertifikovane sadnice, imam sistem za navodnjavanje. Za moju proizvodnju ta fabrika je mnogo loša reklama i najverovatnije bi morao da odustanem od svoje proizvodnje, ako fabrika počne da radi. Peticiju smo potpisali, 99% ljudi iz sela je protiv rada te fabrike, podržalo nas je i 8 mesnih zajednica. Ako bi ta fabrika proradila, to bi bio kraj svih mojih ulaganja, morao bi na nešto drugo da okrećem, ne znam ni sam na šta, kao i ostatak sela, verovatno bi se svi odselili u grad, jer kud ćete goru reklamu za naše proizvode ako proizvodite u okruženju gde nije zdrava životna sredina. – kaže Rajko Milošević, poljoprivrednik iz Čučuga, koji sve što proizvede uspešno plasira na tržište Novog Sada, Beograda i ostalih gradova u Srbiji.
• Mi imamo ogromnu plantažu, 10 ha, tu se veliki broj ljudi zapošljava iz ove sredine, koji svakodnevno rade, i to je nešto što ima potencijal da zaživi na većim površinama. Takva fabrika treba da se nađe tamo gde je industrijska zona, ne može sad svakom da padne na pamet, pa dođe u sred voćarskog kraja i da stavi jednu takvu zagađujuću tehnologiju. Mi se ovde borimo da ne ubacujemo pesticide, a sad će neko da dođe, da zagađuje vazduh, što je mnogo, mnogo je. – jasna je u svojim stavovima Dobrila Kokanović.

Kako smo saznali od meštana planirana fabrika bi zapošljavala oko desetak ljudi, s druge strane svi meštani ovog i okolnih sela opštine Ub bi bili ugroženi, kao i njihova proizvodnja, jer se stanovništvo ovog i okolnih sela bavi isključivo poljoprivredom.
Pokušali smo da stupimo u kontakt sa odgovornima u opštinskoj samoupravi, međutim oni ne žele da daju izjave dok se postupak ne okonča.
Čučuge su selo za koje mnogi u Srbiji nisu čuli, njegovim meštanima to nije smetalo, jer to su ljudi koji su birali miran seoski život, nije im bila potrebna ovakva promocija, ali sada su prinuđeni da svoju borbu podele s medijima i javnošću. Da li će Čučuge postati ekološka ili industrijska zona, odlučiće nadležni organi, a da li će nadležni organi poslušati glas građana, ostaje da se vidi.

Milica Alavanja