Primena Arhus konvencije u Srbiji

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji i Grad Kragujevac organizovali su u Kragujevcu, seminar pod  nazivom “Primena Arhuske konvencije u Srbiji”. U radu ovog skupa, koji je ujedno nastavak aktivnosti Arhus centra u Kragujevcu, učestvovali su međunarodni eksperti, predstavnici Centralnoevropskog univerziteta iz Budimpešte i Pravnog fakulteta Privredne akademije iz Novog Sada. Razgovarano je o tri stuba Arhuske konvencije i to pristupu informacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i pristupu pravdi u rešavanju problema iz oblasti životne sredine.

Arhuska konvencija, čiji je potpisnik od prošle godine i naša zemlja, ima za cilj da ohrabri učešće javnosti u pitanjima vezanim za životnu sredinu, što doprinosi osnaživanju politike životne sredine u Srbiji. Seminar je pojasnio značaj ove Konvencije, obaveze Srbije nakon potpisivanja, doprinos koji ona daje društvu, a njeno sprovođenje u našoj zemlji građanima omogućuje da imaju veliki uticaj na sve aktivnosti koje utiču na kvalitet životne sredine. Iz Konvencije proističe mnogo obaveza za sve nivoe vlasti, od republičke do lokalnih samouprava.

• Kada je reč o zaštiti životne sredine, nevladine organizacije i kompletna javnost dobijaju velika prava, jer praktično se Arhuskom konvencijom i njenim sprovođenjem u našoj zemlji omogućuje građanima da imaju ogroman uticaj na sve aktivnosti kojim se utiče na kvalitet životne sredine i na taj način omogućuje kvalitetna zaštita životne sredine po evropskim principima – ističe prof. Slavko Bogdanović sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Konvencija ima veliki značaj ne samo za region Evrope nego i praktično za ceo svet, jer je to jedinstven dokument – dodaje on.

Mi smo dobili nekoliko kvalitetnih zakona kojima su u naš pravni sistem uvedeni procena uticaja na životnu sredinu, strateška procena uticaja i integrisane dozvole. Tim instrumentima se može uspostaviti kontrola svih zagađenja u našoj zemlji, samo se ti zakoni moraju i sprovoditi.

• Njihovo sprovođenje je povezano sa kapacitetom lokalnih samouprava i političkom voljom da se sprovode, jer mi – prema rečima Bogdanovića, još uvek ne sprovodimo Zakon o integrisanim dozvolama kojim su u sistem uvedene integrisane dozvole, kojima je moguće staviti pod kontrolu zagađenja koja dolaze od najvećih zagađivača.

Iskustva drugih zemalja govore da je za sprovođenje Arhuske konvencije najbitnija saradnja, odnosno zajedničko učestvovanje u procesu i razvijanju ideja i njihova primena.

• Ono što je bitno za implementaciju Arhuske konvencije jeste zapravo saradnja, učestvovanje u zajedničkom procesu i razvijanju ideja

  

  Prof. Stiven Stek, sa Centralnoevropskog univerziteta

  Arhuske konvencije i njihove primene, a to je – prema rečima prof. Stivena Steka, sa Centralnoevropskog univerziteta, obaveza ljudi koji učestvuju u odlučivanju da uključe i ljude iz javnosti, biznis sektora i NVO da zajednički dođu do zaključaka i rešenja. Dosadašnja iskustva su pokazala da je Konvencija primenjiva samo onda kada su uključene sve strane – rekao je Steka.

   

Arhuska konvencija je moćan pravni instrument Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu i važi za više od 50 zemalja. Na seminaru je istaknuto da je to jedinstveni dokument, od značaja za čitav svet, a njene odredbe u procesu pridruživanja moraće da primenjuje i Srbija.

Učesnici seminara bili su predstavnici gradskih i opštinskih uprava, industrije, privrede, Univerziteta, medija i ekoloških udruženja iz šumadijskog, pomoravskog, rasinskog, raškog, moravičkog, zlatiborskog, mačvanskog, kolubarskog, braničevskog I podunavskog upravnog okruga kao i zainteresovana javnost.