Uticaj vremenskih uslova na rad zemljoradničkih zadruga
UTICAJ VREMENSKIH USLOVA NA POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU I POSLOVANJE ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA U 2017. GODINI
Klimatski uslovi
Globalno posmatrano vremenski uslovi u 2017. godini bili su nepovoljni za obavljanje i razvoj poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji.
Vremenske uslove u 2017. godini opredelile su tri nepovoljne pojave, i to:
- Kasni prolećni sneg i mrazevi,
- Velika količina padavina u periodu od aprila do polovine maja kada su bili najznačajniji agro-tehnički rokovi za obavljanje prolećne setve, i
- Visoke temperature i sušni period od polovine juna do polovine septembra.
Navedeni vremenski uslovi nisu podjednako imali uticaja na celokupnu teritoriju Republike Srbije već su lokalno imali veći uticaj i nepovoljnosti na obavljanje poljoprivredne proizvodnje.
Kasni prolećni snegovi i mrazevi najviše štete, pre svega, u voćarstvu naneli su u centralnom delu Republike Srbije, a posebno, u južnim, jugoistočnim delovima Srbije i zapadnom delu.
Izražene prolećne padavine u optimalnim agro-tehničkim rokovima za obavljanje prolećne setve najviše su bili izraženi u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Prevelike količine padavina u ovom periodu onemogućile su prolećnu setvu u optimalno agro-tehničkim rokovima, pa je ista obavljena sa zakašnjenjem, što je uticalo na neophodnost izmene sortimenta i kvaliteta obavljanja prolećne setve. Zakasnela prolećna setva sa oskudno primenjenim agrotehničkim merama, pre svega, u pogledu unosa mineralnih đubriva imala je izuzetno negativan uticaj na porast biljnih kultura i njihovo plodonošenje.
Visoke temperature i manjak padavina osetile su se na celoj teritoriji Republike Srbije ali ne istim intenzitetom. Naime nešto veću količinu padavina imali su Bačka i zapadni deo Srbije gde su i nešto povoljniji rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji u ovoj godini u odnosu na ostale delove Republike Srbije.
Uticaj vremenskih uslova na rad i poslovanje zemljoradničkih zadruga
Navedeni vremenski uslovi imali su neposredan uticaj na razvoj biljne i stočarske proizvodnje, kako na ekonomijama zemljoradničkih zadruga tako i na posedima zadrugara i kooperanata. Nepovoljni vremenski uslovi uticali su na smanjenje obima proizvodnje i kvaliteta proizvedenih proizvoda, što će neposredno imati uticaja na ekonomske pokazatelje poslovanja zemljoradničkih zadruga u ovoj godini.
U celini posmatrano najveći negativni uticaj vremenskih uslova odrazio se na proizvodnju soje, merkantilnog kukuruza u ratarskoj proizvodnji, a u voćarskoj prvenstveno na proizvodnju šljive. Najpoznatiji regioni za proizvodnju šljivu u topličkom okrugu ove godine praktično nisu imali roda. Pored navedenih kultura kasni prolećni snegovi oštetili su i malinu, kao najznačjaniju izvoznu kulturu u voćarskoj proizvodnji.
Pored biljne proizvodnje visoke temperature imale su uticaja i na stočarsku proizvodnju, gde je zabeležena smanjena proizvodnja mleka i niži prosečni prirasti u tovu životinja i u toku trajanja visokih temperatura. Kvalitet proizvedene stočne hrane u ovoj godini, prvenstveno silaža, nije zadovoljavajući i imaće uticaja na kvalitet ishrane, odnosno obim i kvalitet stočarske proizvodnje.
Nepovoljni vremenski uslovi imaće izuzetno negativan uticaj na poslovanje zemljoradničkih zadruga koje su svojim zadrugarima i kooperantima obezbedile neophodne reprodukcione materijale za prolećnu setvu, a isti neće biti u mogućnosti da im vrate poljoprivredne proizvode kroz ugovorene paritete zbog smanjenog obima proizvodnje. Na ovaj način dobar deo zemljoradničkih zadruga neće biti u mogućnosti da izmiri svoje obaveze prema dobavljačima reprodukcionih materijala, a samim tim ni u mogućnosti da obezbedi dovoljne količine reprodukcionih materijala za jesenju setvu.
Promena vremenskih uslova nameće potrebu promene setvene strukture, povećanja stočnog fonda, kao osnove proizvodnje stočarskih proizvoda, a u okviru toga i organskih đubriva neophodnih za racionalnu primenu navodnjavanja kao osnove smanjena šteta od suše. Ovo podrazumeva angažovanje naučnih institucija u domenu selekcije ispitivanja adekvatnih agrotehničkih mera u funkciji smanjenja šteta prouzrokovanih klimatskim promenama. Posledice nepovoljnih vremenskih uslova u poljoprivrednih proizvodnji osetiće se i u 2018. godini, a najviše u stočaskoj proizvodnji.
Mere za otklanjanje posledica nepovoljnih vremenskih uslova
Najvažnije su tekuće mere agrarne i ekonomske politike, koje mogu i da daju najbrže efekte u poljoprivrednoj proizvodnji, a vezani su pre svega za obezbeđenje neophodnih uslova za obavljanje kvalitetne jesenje setve kojom se započinje poljoprivredna proizvodnja za narednu godinu.
Za uspešno obavljanje jesenje setve najznačajniji su reprodukcioni materijali: seme, mineralna đubriva i dizel gorivo i iz tih razloga neophodno je da svi nosioci agrarne i ekonomske politike učine dodatni napor kako bi se pod povoljnijim uslovima omogućila nabavka navedenih reprodukcionih materijala.
Nosioci agrarne i ekonomske politike u okviru svojih nadležnosti mogli bi da:
- Preko Republičke direkcije za robne rezerve obezbede odredjene količine semena i mineralnih đubriva koje bi se po povoljnim paritetima plasirale proizvođačima za jesenju setvu, a razduživanje proizvođača obavilo u žetvi;
- Isplate sve podsticaje – tekuće i razvojne iz agrarnog budzeta, a isti bi bili u funkciji obavljanja jesenje setve;
- Obezbedi dodatna kvota za kredite za obrtna sredstva sa beneficiranom kamatom;
Plasira 40 litara dizel goriva po hektaru za jesenju setvu za registrovana gazdinstva, a na osnovu prijavljene strukture korišćenja poljoprivrednih površina, bez akcize i PDV-a ili sa umanjenom cenom; - Odloži plaćanje doprinosa za odvodnjavanje u 2017. godini za najmanje jednu ili dve godine.
Ovi predlozi mogu biti od koristi Komisiji Vlade Republike Srbije za procenu šteta u poljoprivredi i predlaganje adekvatnih mera za ublažavanje iste i omogućavanje zasnivanja poljoprivredne proizvodnje za 2018. godinu.
