Vetar ne donosi jevtiniju struju?

Vetar ne donosi ni jevtiniju struju, ni stabilnije snabdevanje.

Elektroprivreda Srbije podržava razvoj obnovljivih izvora energije, o čemu svedoče projekti za izgradnju hidroelektrana vredni više od jedne milijarde evra, ali upozorava da će ceh nekontrolisanog priključivanja vetroelektrana na elektroenergetski sistem platiti država Srbija, preko EPS-a, i svi kupci struje, jer kilovat-sat iz vetra dostiže cenu iznad 13 evrocenti. – Za struju iz vetra EPS treba da plati između 1,3 i 2,7 milijardi evra

(Beograd, 7.4.2011) – Srpsko udruženje za energiju vetra – SEWEA saopštilo je da „razume trenutno nezadovoljstvo građana povodom najnovijeg poskupljenja struje“. Pri tome, ovo udruženje ističe da je „postalo jasno da je rešenje za stalna poskupljenja u obnovljivim izvorima energije“. U saopštenju se ističe da je od „energije vetra moguće podmiriti 10 odsto srpske energetske potrošnje“, ali da „zakonska regulativa ne omogućava investicije u toj oblasti“. Udruženje najavljuje investicije od milijardu i po evra u vetroparkove i tvrdi da će svojom proizvodnjom „garantovati stabilno snabdevanje i niže cene od cena uvozne energije“.

Povodom niza netačnosti navedenih u ovom saopštenju, Elektroprivreda Srbije ima obavezu da javnosti ukaže na sledeće činjenice:

• Elektroprivreda Srbije trećinu električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije;
• EPS podržava razvoj obnovljivih izvora energije i to dokazuje činjenicom da će u narednim godinama, u saradnji sa strateškim partnerima, uložiti više od jedne milijarde evra u proizvodnju „čiste“ električne energije. Reč je o sledećim projektima:
• na Ibru, 10 HE, snage 103 megavata, investicija od oko 300 miliona evra (od čega EPS oko 150 miliona evra),
• na Velikoj Moravi, 5 HE, snage 190 megavata, investicija od oko 400 miliona evra (od čega EPS oko 200 miliona evra),
• na Gornjoj Drini, 4 HE, snage 250 megavata, investicija oko 435 miliona evra (od čega EPS oko 200 miliona evra),
• na Srednjoj Drini, 3 HE, snage 300 megavata, investicija oko 800 miliona evra (od čega EPS oko 400 miliona evra),
• revitalizacija 17 starih malih HE i izgradnja 18 novih malih HE, snage 80 megavata, investicija oko 80 miliona evra);
• Vetroelektrane neće zaustaviti poskupljenje električne energije, kako se sugeriše saopštenjem Udruženja. Naprotiv!
• Vetroparkovi ne donose jevtiniju, već skuplju električnu energiju. EPS je obavezan da kupuje tu struju u narednih 12 godina a sadašnja prodajna cena kilovat-sata EPS-a je 5,61 evrocent (bez PDV-a). Kilovat-sat iz vetra, uz troškove prenosa i distribucije, na kraju dostiže 13,063 centi, što je 2,33 puta više od EPS-ove prodajne cene.
• Neistina je da će vlasnici vetroelektrana „garantovati niže cene od uvoznih“. Na slobodnom tržištu električna energija kupuje se za oko pet evrocenti po kilovat-satu.
• Vlasnici vetroelektrana ukupne snage 450 megavata imaće za 12 godina, prodajući struju EPS-u, prihod od 1,35 milijardi evra. Ako im se skine limit, kako traže, i odobri im se da na mrežu povežu, na primer, 900 megavata, prihod će im biti 2,7 milijardi evra. I to direktno iz kase EPS-a, odnosno džepova građana !
• Regulatorna agencija moraće EPS-u da prizna kao opravdani trošak razliku između cene kilovat-sata po kojoj EPS kupuje energiju iz vetroelektrana i one po kojoj kilovat-sat prodaje kupcima. To znači da će taj trošak biti ugrađen u cenu električne energije na domaćem tržištu.
• Za planiranih 450 megavata, razlika između kupovne i prodajne cene kilovat-sata iznosi 922 miliona evra! Za 900 megavata, kako se preko medija sugeriše da je „prava mera“ koju EPS može da izdrži, izdatak EPS-a za energiju iz vetra dostigao bi samo po osnovu razlike u ceni oko dve milijarde evra! Jasno je, prema tome, da će struja iz vetroelektrana izazvati još veća poskupljenja za krajnje kupce električne energije.
• Neistina je da vetroelektrane donose stabilnost elektroenergetskom sistemu. Naprotiv, kad vetrenjače stanu, neke druge mašine moraju da pokriju njihovo odsustvo sa mreže da bi se elektroenergetski sistem održao.
• Sa vetroparkovima snage 450 megavata, EPS će u svakom trenutku morati da drži značajnu rezervu snage u svojim elektranama, što će stvarati novi trošak EPS-u, koji će se, kao i razlika u ceni, plaćati sve većom cenom struje za sve kupce.
• Ako ne bude limita u izgradnji vetroelektrana, EPS će, kad duva vetar, morati rad svojih blokova u termoelektranama da spušta na minimum ili da preliva vodu preko brana hidroelektrana, kako bi se na mreži napravio mesta za energiju iz vetroelektrane.
• Radi balansiranja učešća ili nedostatka snage iz vetroelektrana u elektroenergetskom sistemu, Srbija mora da izgradi reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica“, sa četiri agregata po 170 megavata (ukupno 680 megavata) i da investira oko 700 miliona evra.

Dileme nema: gubitke zbog razlike u ceni, troškove stajanja kapaciteta EPS-a i izgradnje novih elektrana koje bi bile rezerva kada nema vetra – platiće EPS i kupci struje.

Saopštenje EPS-a

povodom tvrdnji Srpskog udruženja za energiju vetra – SEWEA