Neophodna odgovornost na svim nivoima prema životnoj sredini
O neodgovornom odnosu prema otpadu i neuspostavljanju adekvatnog sistema upravljanja otpadom, o aktivnostima koje sprovodi Udruženje inženjera zaštite životne sredine govori nam predsednik Udruženja inženjera zaštite životne sredine MSc Igor Jezdimirović.
Poslednjih meseci bili smo svedoci brojnih slučajeva požara na deponijama u Srbiji. Osim deponije Vinča, gorelo je i u Novom Sadu, Staroj Pazovi, Šidu. Šta su uzroci ovih požara? Da li su oni bili učestali i ranije, ali se o njima malo znalo, ili je vatra na deponijama pojava novijeg datuma?
Neodgovoran odnos prema otpadu i neuspostavljanje adekvatnog sistema upravljanja otpadom, postaje sve vidljivije u Srbiji. Smetlišta koja gore i štetno utiču na zdravlje građana posledica su decenija nekontorlisanog gomilanja otpada i okretanja glave u stranu kada je problem otpada u pitanju.
Uzroci požara na smetlištima širom Srbije su pre svega deponijski gasovi, koji se javljaju prilikom truljenja organskih materija, visoke temperature, neadekvatne brige o samim smetlištima, ali vrlo često i žar ili neka druga lako zapaljiva materija koja stigne u tu smesu svega i svačega, koju mi nazivamo komunalni otpad.
Požari su sve vidljiviji jer su i smetlišta sve veća, a sastav smeća sve šareniji. Kako raste broj stanovnika i njihova koncentracija u urbanim sredinama, tako rastu i smetlišta na koja svi mi odlažemo otpad prosečnom dinamikom od 1 kg otpada dnevno po glavi stanovnika.
Količina i sastav otpada doživele su svoju promenu i dalje se menjaju, a javna komunalna preduzeća (JKP) koja bi trebalo da u saradnji sa lokalnim samoupravama vode brigu o otpadu nisu u stanju da te promene isprate, već nastavljaju sa istim način rada kao i pre. Ovo su uzroci zašto smo ove godine bili svedoci deponija koje gore i zašto, nažalost, nismo ni čuli ni videli da je neko za takvo narušavanje zdravlja građana i zagađenje odgovarao.
Sve dok sistem za upravljanje otpadom ne bude uspostavljen i funkcionalan, možemo očekivati da će broj požara na deponijama rasti, a kvalitet životne sredine će se smanjivati.
Pitanje zaštite životne sredine, zahvaljujući najavama o otvaranju Poglavlja 27, postaje sve aktuelnija tema. Gde je Srbija u odnosu na Evropsku uniju po pitanju ekoloških standarda? Koje su najvažnije prepreke u oblasti upravljanja otpadom koje moramo da otklonimo ako želimo da postanemo punopravan član evropske porodice?
Teme zaštite životne sredine postaju sve popularnije, ali nažalost najčešće u kontekstu visokih ulaganja koja su potrebna da bi se dostigli standardi koje EU propisuje. Ono što se retko može pročitati ili čuti jeste da ta ulaganja direktno doprinose smanjenju zagađenja životne sredine i samim tim utiču na smanjenje oboljenja i bolesti koje zagađenje izaziva. Najnovija istraživanja pokazala su da je jedan od vodećih uzročnika oboljenja u svetu upravo zagađenje životne sredine, odnosno zagađujuće materije koje preko zagađene životne sredine dospevaju u naše organizme.
Srbija je u odnosu na standarde EU u procesu prilagođavanja i pregovaranja. Dobar deo zakonskih propisa EU je integrisan u naše zakonodavstvo, ali je njihova primena i kontrola primene na poražavajućem nivou. Najbolja ilustracija ovog stanja je činjenica da jedna trećina loklanih samouprava u Srbiji ne dostavlja redovno Agenciji za zaštitu životne sredine izveštaje o količinama i sastavu otpada koje prikupi, iako to predstavlja njihovu zakonsku obavezu. Da bismo postali punopravan član evropske porodice moraćemo da sa reči pređemo na dela i u praksi počnemo da primenjujemo propise iz zaštite životne sredine. Pored toga, potrebno je otvoriti stručan dijalog koji će omogućiti pronalaženje najodrživijeg načina upravljanja otpadom koristeći pre svega lokalne kapacitete i znanja, trudeći se da se uspostavi transparentan i efikasan sistem upravljanja otpadom.
Kroz aktivnosti koje sprovodi Udruženje Inženjeri zaštite životne sredine i Zelena lista Srbije dosta pažnje posvećujete edukaciji građana. U kojoj meri je po vašoj proceni razvijena ekološka svest građana Srbije?
Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” imaju tu čast da koordiniraju rad Saveza ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije” koji ove godine slavi 10 godina rada na edukaciji i informisanju građana i građanki Srbije o značaju uspostavljanja pravilnog sistema upravljanja otpadom. Kampanje Oplaneti se! Uklonimo deponije i Oplaneti se! Recikliraj! kad god su u mogućnosti sprovode sve članice saveza. Na razvoju ekološke svesti uvek se može dodatno raditi, ali razvoj svesti mora biti praćen razvojem infrastrukture. Slaba je vajda od moje svesti da treba da recikliram stari papir ako JKP nije uspostavilo sistem u kome papir koji želim da pošaljem na reciklažu nemam gde da odložim. Neophodno je da se uspostavi stabilna i efikasna infrastrukutura koju će ekološki svesni građani moći da koriste, a oni koji nisu ekološki svesni treba da se ili edukuju i informišu ili putem kazni sankcionišu za neodgovorno ponašanje. Ekološka svest i adekvatna infrastruktura su dva nerazdvojna elementa sistema upravljanja otpadom.
Koje promene treba da se dese da bismo počeli i kao pojedinci i kao država da brinemo o životnoj sredini onako kako ona zaslužuje?
Ključna promena koja mora da se desi jeste uspostavljanje lične odgovornosti za svoje postupke i odluke, i to od nivoa donosioca odluka na nacionalnom nivou, do nivoa direktora JKP i svakog od nas.
Tek kada sistem bude omogućio da svako spram svojih postupaka i odluka bude nagrađen ili sankcionisan, možemo očekivati da briga o životnoj sredini dostigne zadovoljavajući nivo.
Razumevanje povezanosti zagađenja životne sredine i zdravlja svakog od nas predstavlja neophodan preduslov da bi se krenulo ovim putem. Zagađena životna sredina direktno utiče na zdravlje ljudi koji u njoj borave.
