Rumunija i Slovenija ne poštuju direktive EU u oblasti upravljanja otpadom

Evropska komisija izvodi pred Sud pravde EU Rumuniju i Sloveniju, zbog nepoštovanja EU direktiva u oblasti upravljanja otpadom

Dok Pregovarački tim Srbije radi na pripremi predloga za pregovore o Poglavlju 27 o životnoj sredini, čije se otvaranje očekuje početkom 2018. godine, iz Brisela stižu vesti koje pokazuju da EU administracija ne toleriše svojim članicama neisupunjavanje obaveza propisanih zakonodavstvom u oblasti životne sredine. Eksperti u oblasti upravljanja otpadom upozoravaju da Država Srbija mora ozbiljnije da shvati izazove koje sa sobom nosi otvaranje Poglavlja 27, da ne bi u budućnosti trpela posledice neblagovremene i neadekvatne primene EU direktiva.

European Court of Justice

Evropska komisija je krajem aprila donela odluku da izvode Sloveniju pred Sud pravde EU zbog njenog neuspeha da zatvori i rehabilituje 28 divljih deponija. Uprkos ranijim upozorenjima iz Komisije, Slovenija je propustiila da preduzme mere protiv 28 divljih deponija, koje predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu, u skladu sa pravilima EU o deponovanju (Direktiva o deponijama, 1999/31 / EC). Prema Direktivi, države članice moraju da obezbede oporavak i odlaganje otpada na način koji ne ugrožava zdravlje ljudi i životnu sredinu, a odlaganje otpada na nesanitarne i divlje deponije je zabranjeno. Slovenija je bila u obavezi da zatvori i sanira loše komunalne i industrijske deponije do jula 2009. godine.

Prema zakonu u Evropskoj uniji su dozvoljene samo sanitarne i kontrolisane deponije, a Direktiva određuje standarde za zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine, naročito prevencije zagađenja nadzemnih i podzemnih voda, zemljišta i vazduha. Evropska komisija je već preduzela slične mere protiv 6 država članica: Bugarske, Kipra, Španije, Italije, Rumunije i Slovačke, a Sud je već presudio u slučaju Bugarske, Kipra i Španije. 

Postoji mnogo različitih načina odlaganja i ponovnog korišćenja otpada. zakopavanje u zemlju, tj. deponovanje je najmanje ekološki održivo i treba ga svesti na apsolutni minimum.

Odluka Evropske komisije posledica je nepravovremene i neadekvatne reakcije Slovenije na upozorenja iz Evropske komisije za Direktivu o deponijama, koje će rezultirati penalima za tu državu članicu i donošenjem hitnog vremenskog okvira sanacija i zatvaranja istih.

• Republika Srbija, poučena negativnim iskustvima zemalja iz regiona, treba da prilikom donošenja strateških odluka, izmedju ostalog i određivanja ostvarivog vremenskog okvira za zatvaranje nesanitarnih i divljih deponija, kontinuirano radi na otvorenim pitanjima uspostavljanja sistema upravljanja otpadom. Evropska komisija ne zaboravlja vremenske rokove i ugovorene obaveze. Nepoštovanje dogovorenih rokova se skupo plaća i to novcem iz budžeta države koja ne poštuje dogovorene obaveze. Republika Srbija je suočena sa brojnim problemima u oblasti upravljanja otpadom, ali za sada od Evropske komisije dobija samo preporuke za postupanje i izveštaje kojima se prati napredak evrointegracija. Sstručna javnost u kontinuiranom dijalogu sa donosiocima odluka trebala bi da intenzivira napore za implementaciju donetih strateških dokumenata, preporuka i planova. Udruženje industrije otpada “Hrabri čistač” je predložilo pod hitno uvođenje deponijske takse i zatvaranje nesanitarnih i divljih deponija sa planom sanacije i remedijacije, ali odluke po ovim pitanjima još uvek nisu donete. -Sanacija i zatvaranje nesanitarnih i divljih deponija nije trošak već investicija za budućnost- ističe Sandra Kamberović, generalni sekretar Udruženja industrije otpada Srbije „Hrabri čistač”.

Na evropskom Sudu pravde naćiće se i susedna Rumunija zbog neuspeha da napravi i usvoji plan za upravljanje otpadom i program prevencije otpada, u skladu sa ciljevima Okvirne direktive EU o otpadu (Direktiva 2008/98 / EC) i cirkularne ekonomije. Uprkos ranijim upozorenjima iz Komisije, rumunske vlasti nisu uspele da ažuriraju svoj nacionalni plan upravljanja otpadom i program prevencije otpada.
Rumunija je u oblasti upravljanja otpadom ostvarila učinak ispod očekivanog, a sa stopom deponovanja od 72% se nalazi daleko iznad proseka u EU od ambalažnog otpada 25,6%, u 2015. godini.
Problemi u primeni EU direktiva sa kojima se suočavaju Slovenija i Rumunija, očekuju i Srbiju.

• Rumunija, iako ima nešto razvijeniji sistem upravljanja otpadom u odnosu na Srbiju sa kojom ima dosta sličnosti, zaostaje u oblasti recikliranja otpada iz domaćinstava u odnosu na druge države članice Unije. Za ovu zemlju će biti problematično da dostigne do 2020. godine propisane stope recikliranja i smanji deponovanje, što može dovesti do toga da plaća visoke penale Evropskoj uniji (čak i do 200.000 evra dnevno) ili izgubi pristup EU fondovima za zaštitu životne sredine. Rumuniji problem predstavlja donošenje pravnih akata u skladu sa EU direktivama, već i primena usvojenih. Krajem 2015. godine inspekcija za životnu sredinu i tužilaštvo pokrenula je istragu zbog optužbi da su u izveštajima o recikliranim količinama ambalažnim otpadom prikazivane značajno veće količine otpada od onih realno sakupljenih i recikliranih. U središtu skandala su bile organizacije za proširenu odgovornost proizvođača, tzv. operateri sistema upravljnja ambalažnim otpadom, preko kojih veliki proizvođači osiguravaju da otpad od ambalaže njihovih proizvoda bude prikupljen i prosleđen preduzećima za recikliranje – istakla je Kristina Cvejanov predsednica Srpske asocijacije reciklera.

Uprava fonda za životnu sredinu Rumunije, telo pri Ministarstvu životne sredine nadležno za zaštitu, kaznila je šest od deset postojećih operatera desetinama miliona evra, međutim žalbeni postupak još uvek traje.

Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada je u više navrata tražila od resornog Ministarstva da obezbedi bolju primenu zakona koji su do sada usklađeni sa EU direktivama, kao i veću kontrolu sistema upravljanja ambalažnim otpadom koji kao i u Rumuniji, odgovornost za realizaciju nacionalnih ciljeva stavlja u ruke operatera sistema. Nažalost, zbog nedovoljnih kapaciteta administracije to se nije dogodilo.

• Naša iskustva pokazuju da kapaciteti administracije u oblasti životne sredine, kako na državnom tako i na lokalnom nivou, ne odgovaraju realnim potrebama države Srbije i da će to biti ozbiljna pretnja za uspešno vođenje pregovora o Poglavlju 27, a kasnije i u njegovoj primeni. Iz tog razloga smatramo da je neophodno što pre formirati posebno Ministarstvo životne sredine i omogućiti zapošljavanje većeg broja stručnjaka u administraciji – upozoravaju predstavnici reciklažne industrije.

Vesti iz Brisela zaslužuju punu pažnju administracije u Beogradu.

• U dane kada Srbija kreira pregovaračku platformu za pregovore sa EU, vest da Evropska komisija “ izvodi na Sud pravde Rumuniju i Sloveniju, zbog nepoštovanja EU direktiva u oblasti upravljanja otpadom” dolazi u najboljem vremenu za naše donosioce političkih odluka. Svako “bildovanje” cifara o našem stanju i “olako obećana brzina” za rešavanje problema komunalnog otpada i istorijskih deponija, mogla bi da nas skupo košta u budućnosti. Naša statistika da na terenu imamo oko 3 500 smetlišta i preko 100 neuređenih deponija, jeste problem, ali jeste i šansa za mudra, pametna i pragmatična rešenja. Možda smo sposobni da dinamiziramo procese obavezne primarne selekcije otpada, možda smo hrabri da uvedemo deponijsku taksu i time “pritisnemo“ lokalne političke elite i javno –komunalni sektor na bržu transformaciju i pružanje usluga stanovništvu po modelu javno-privatnog partnerstva, stvaranja modernog i efikasnog sektora komunalnih usluga. Posao odabira rešenja za budućnost nosi veliku odgovornost i nacionalni konsenzus države, građana i industrije šta hoćemo i koliko to košta! Izrada nove Nacionalne strategije za upravljanje otpadom je šansa, da uzimajući iskustva zemalja u regionu, naših komšija koji sada jesu u EU, izbegnemo greške i zablude, naivnost i pretencioznost i da za naše građane donesemo pametna rešenja u skladu sa standardom i mogućnostima naših novčanika. Ukupni troškovi usluge odnošenja otpada ne mogu prelaziti 1,5% kućnog budžeta, uz primarnu selekciju i prevenciju nastajanja otpada. Cirkularna ekonomija kroz model proizvod – otpad – proizvod jeste nova doktrina koju moramo ugraditi u nacionalne dokumente i time smanjiti deponovanje korisnih, reciklabilnih materijala u budućnosti, – smatra Siniša Mitrović direktor Centra za cirkularnu ekonomiju, pri Privrednoj komori Srbije.

Izvor: Udruženje operatera industrijskim i opasnim otpadom „HRABRI ČISTAČ”