Upravljanje otpadom u Japanu i kod nas

Kako bi našli način da trajno reše problem otpada u Kragujevcu, Skupština grada je na poziv Japanske agencije za međunarodnu saradnju poslala svog predstavnika. Na kursu su mogli da saznaju sve o načinu upravljanja otpadom u Japanu. Kao i u Srbiji i u Japanu opštine su nadležne za odlaganje komunalnog otpada. Čitava filozofija upravljanja otpadom zasniva se na 3R aktivnostima, smanjenje otpada, ponovno korišćenje i recikliranje.

• Smanjenje količine otpada znači ne kupovati nepotrebno i ne bacati stvari, tj. razmisliti dobro pre nego što ćemo nešto da kupimo, ili bacimo. I kod njih postoji fond koji služi da se životna sredina vrati u prvobitno stanje. Danas u Japanu postoje 104 spalionice, i u svakom trenutku se poštuje nacionalni zakon za dozvoljene emisije. Pepeo iz spalionice se koristi za proizvodnju cementa ili se odlaže na deponije. Ukoliko nemaju gde da odlažu pepeo, oni prave veštačko ostrvo – kaže Ana Radojević, saradnik za energetsku efikasnost.

Ono što je isto kao i kod nas, električna energija koja se dobija u spalionicama se prodaje po fid in tarifama, dakle po povlašćenim cenama kao zelena energija, kao što je predviđeno i u našoj zemlji. Ono što je različito od evropskih spalionica je to da se u Japanu dobija samo električna energija, jer nemaju razvijen sistem daljinskog grejanja, dok se u Evropi dobija i toplotna i električna energija spaljivanjem otpada.

• Ilegalne deponije postoje i kod njih, jer je potrebno platiti za odvoženje kabastog, građevinskog i električnog otpada. Ali kod njih policija izlazi na teren i kazne su ne samo novčane, koje su ogromne već i zatvor. Vlasnik zemljišta je kriv, ako se ne pronađe ko je napravio deponiju. Takođe jedan od vidova borbe protiv divljih deponija je i postavljanje kamera. U slučajevima kada je počinilac nepoznat ili nema dovoljno sredstava, vlada Prefekture će preduzeti mere u upravnom postupku da obezbedi finansijsku pomoć iz fonda – objašnjava Ana Radojević.

Fond je formiran od strane Prefekture i industrije, a u njenom formiranju industrija učestvuje sa 40 odsto, vlada sa 30, a Prefektura sa 30 odsto. Fond služi da se životna sredina vrati u prvobitno stanje. U Japanu postoji mnogo zakona koji se tiču reciklaže, Zakoni o reciklaži ambalaže, automobila, elektronskih uređaja, malih kućnih uređaja, građevinskog materijala kao i prehrambenog otpada. U Japanu se reciklira oko 20 odsto otpada, ali da bi sve to postigli mnogo ulažu u podizanje svesti kod građana.

• Postoje dve kompanije koje se bave reciklažom, prva reciklira kola, koja idu u otpad ako su prešla 100.000 km ili ako su imala udes. Bukvalno se sve reciklira i prodaje u delovima, ukoliko može da se iskoristi, ili se prodaje za čelik. Druga kompanija se bavi otkupom i preradom industrijskog otpada, gde radnici na traci odvajaju otpad koji ide u spalionicu od onog koji može da se reciklira. Takođe postoje i tri sanitarne deponije koje su već završene i pretvorene u šume, a sada se gradi četvrta – objašnjava Ana Radojević.

U Kragujevcu je u planu izgradnja Centra za razdvajanje otpada, a ideju da se u ovom gradu osnuje Regionalni centar za upravljanje otpadom prihvatile su opštine Knić, Rekovac, Topola i Aranđelovac. Na taj način biće rešen problem upravljanja otpadom ne samo u Kragujevcu već i u Šumadijskom okrugu. Očekuje se potpisivanje regionalnog sporazuma o saradnji, kako bi bio unapređen sistem upravljanja komunalnim i čvrstim otpadom u ovom regionu. Zatim će uslediti izrada predstudije izvodljivosti za ceo Šumadijski region, kako bi se sagledalo o kojim količinima otpada se radi.

• Sledeći korak je da formiramo stručni tim koji bi uradio studiju izvodljivosti za ceo region, gde ćemo tačno izmeriti sa kojim količinama otpada raspolažemo, što će nam pružiti mogućnosti za različite vrste rešenja. Nakon predstudije izvodljivosti krenuće se sa izradom tehničkog rešenja i ideje da se aplicira za IPA fondove, kako bi znali da li će se pored nove sanitarne deponije graditi i više reciklažnih parkova – objašnjava Minja Obradović, član GV za upravljanje projektima.

U Kragujevcu je u planu da se ove godine izgradi Centar za odvajanje otpada jer se u komunalnom preduzeću Čistoća reciklira oko 15 odsto otpada.

• Potrebno je da podignemo svest kod građana o recilaži, povećamo broj kontejnera kako bi vršili primarnu selekciju otpada. Očekujemo da ove godine završimo Reciklažni centar u gradskoj Čistoći, gde ćemo proces reciklaže podići na viši nivo. Postoji veliki broj privatnih firmi koje vrše sakupljanje sekundarnih sirovina, preko 20 firmi u Kragujevcu ima dozvolu da se time bave tj. prikupljaju razne vrste otpada – rekao je Vladimir Maksimović, član GV.

Studija izvodljivosti pokazaće na koji način će se upravljati otpadom u Kragujevcu, jer će to zavisiti od količine i vrste. Na deponiji se odlaže preko 60 odsto organskog otpada, a gradskoj Čistoći potrebno je još kontejnera za papir i plastiku.