I zaštita i uštede u RB „Kolubara“

Dobit u energetskom i rudarskom sektoru čak 36,7 miliona evra godišnje. U rudarskom sektoru doći će i do smanjenja potrošnje električne energije

Članstvom u Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope energetski sektor Srbije postao je deo evropskog tržišta, uz obavezu da svoje poslovanje uskladi sa važećim EU standardima i zahtevima zaštite životne sredine. „Elektroprivreda Srbije“ i Rudarski basen ‘’Kolubara’’ vode računa da, u okviru svojih realnih mogućnosti, u planovima rada definišu prioritetne aktivnosti i projekte za uspostavljanje održive eksploatacije uglja, sa što manjim negativnim uticajima na životnu sredinu.
Projekat unapređenja zaštite životne sredine u RB „Kolubara“ uvršten je među projekte kandidate iz Srbije za predstavljanje kroz svetsku inicijativu održivog razvoja „RIO+20“. Prezentaciju projekta uradile su Jelena Milosavljević, iz Direkcije EPS-a za strategiju i investicije, i mr Vukica Popadić- Njunjić, rukovodilac Sektora zaštite životne sredine u RB „Kolubara“.

• Projekat podrazumeva uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja i homogenizaciju u zapadnom delu RB „Kolubara“ i osavremenjavanje opreme koja se koristi za eksploataciju uglja – kaže Jelena Milosavljević. – Nabavlja se novi bager-transporter-odlagač sistem i sistem za snabdevanje energijom za Površinski kop „Polje C“ i odlagač za međuslojnu jalovinu za PK „Tamnava-Zapadno polje“.

Za realiaciju je potrebno 181,6 miliona evra, a finansiranje je dogovoreno preko nekomercijalne „zelene“ kreditne linije i to 80 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (ebRD), 65 miliona evra zajma i devet miliona evra bespovratne razvojne pomoći od Nemačke razvojne banke (Kfw), a ostatak od 27,6 miliona evra iz sopstvenih sredstava EPS-a.

Prema rečima Vukice Popadić – Njunjić, ekonomsko-finansijski dopri- nos projekta je značajan i to jednako i u rudarskom i u energetskom sektoru. Ukupna ušteda je čak 36,7 miliona evra godišnje i to znači da projekat sam sebe otplaćuje za najviše sedam godina. Ona ističe da se u energetskom sektoru ostva- ruju velike uštede i to smanjenje sops- tvene potrošnje energije za 10 odsto, što je 1,2 miliona evra godišnje. Toliko je u procentima i povećanje proizvodnje, što vredi 10,5 miliona evra godišnje.

• Smanjenje potrošnje mazuta na godišnjem nivou vredi 7,7 miliona evra, dok povećanje korisnosti kotla od 1,5 odsto donosi uštedu od 1,6 miliona evra – objasnila nam je Popadić- Njunjić. – Zbog jednog zastoja manje, godišnja ušteda je 4,6 miliona evra, dok je štednja mazuta za startovanje vredna 400 miliona evra.

Ukupna ušteda za nadoknade emisija i odlaganja su oko 3,2 miliona evra godišnje, dok je ekonomska dobit u rudarskom sektoru vredna 7,6 miliona evra godišnje. U rudarskom sektoru doći će i do smanjenja potrošnje električne energije u iskopavanju uglja usled bolje efikasnosti i operativnih karakteristika nabavljene opreme.

• Predviđeno je da se emisije CO2 godišnje smanji za 555.350 tona godišnje, SO2 za 3.648 tona, azot-dioksida za 21.370 tona i pepela i šljake za 885.000 tona godišnje – ističe Milosavljević. – Do tog godišnjeg smanjenja emisija dolaziće se postepeno, uvođenjem tehnologija predviđenih projektom. U većini slučajeva efekti su najveći na mestu projekta, a u ovom slučaju najveći eko- loški efekti su na drugoj lokaciji – u termoelektranama koje sagorevaju ugalj iskopan sa kopova RB „Kolubare“.

Naše sagovornice ističu da projekat ima tehnološki, ekološki i socijalni značaj. Unaprediće se tehnološki proces i uvešće se upravljanje kvalitetom uglja. To znači stabilniji i pouzdaniji rad TE. Danas se ugalj lošijeg kvaliteta od onog koji kotlovi TE mogu da sagore odbacuje, a uvođenjem homogenizacije i takav ugalj će biti iskorišćen, jer će se mešati sa onim visokog kvaliteta. Štedi se neobnovljivi prirodni resurs i svi u lancu počev od RB „Kolubare“, preko TENT- do objedinjenih troškova samog EPS-a su na dobitku.

Procena uticaja i rizika

U značajnoj meri biće smanjen i negativni uticaji za razvoj lokalnog stanovništva i za okolno poljoprivredno zemljište. Radi se i procena rizika na bezbednost i zdravlje, koja obuhvata moguće opasnosti i rizike po društvenu zajednicu. Predviđena je i izrada i sprovođenje Akcionog plana preseljenja, uključujući i eksproprijaciju za potrebe razvoja površinskih kopova „Tamnava – Zapadno polje” i Polje „C”.

A.B.M

Izvor časopis kWh