Čistija proizvodnja u IPPC postrojenjima EPS-a

Na konferenciji „Čistija proizvodnja u IPPC postrojenjima Elektroprivrede Srbije“, koja je održana 4. jula u Privrednoj komori Srbije, Privredno društvo TE „Nikola Tesla“ dobilo je sertifikat o uspešno uvedenoj metodologiji čistije proizvodnje u svojim postrojenjima. Konferenciju su organizovali PKS i Centar za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije, a uz podršku Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO).

Privredno društvo TE „Nikola Tesla“ dobilo je sertifikat o uspešno uvedenoj metodologiji čistije proizvodnje u svojim postrojenjima. Uskoro u projektu i ostala postrojenja
Realizaciju ovog projekta finansijski je pomogla Vlada Austrije, a cilj je da se u okviru EPS-a, kao najveće kompanije u Srbiji, primeni metodologija čistije proizvodnje u postrojenjima, kao i da se identifikuju moguće promene u tokovima, proizvodima i procesima proizvodnje.
Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, istakao je da je od 2000. godine, zajedničkim naporima Vlade Srbije, EPS-a i međunarodnih finansijskih institucija, učinjeno mnogo na unapređenju zaštite životne sredine. Rezultati koji se ogledaju u smanjenju negativnih uticaja na okolinu su, prema njegovim rečima, veoma vidljivi i kao primer naveo da su emisije praškastih materija višestruko smanjene i svedene u evropske okvire i norme.

  • Do sada su u ovaj projekat bile uključene termoelektrane u okviru PD TENT, a u narednom periodu planiramo da se u projekte čistije proizvodnje uključe i ostala postrojenja u sastavu EPS-a – rekao je Marković. – Ovo je prvi i izuzetno važan korak u usaglašavanju rada kompanija sa zahtevima IPPC direktive i zakonskim i podzakonskim aktima koji regulišu njenu primenu u Srbiji koji će doprineti smanjenju zagađenja životne sredine i istovremeno povećati produktivnost i efikasnost postrojenja. To je ujedno i važan korak za dobijanje integralne dozvole za rad termoenergetskih postrojenja EPS-a, koja će biti neophodni uslov za njihov rad u narednim godinama.
Privredno društvo TE „Nikola Tesla“ dobilo je sertifikat o uspešno uvedenoj metodologiji čistije proizvodnje u svojim postrojenjima. Uskoro u projektu i ostala postrojenja

Austrijski ambasador Klemens Koja, čija je vlada finansijski podržala projekat, rekao je da na tom primeru može da se vidi da zaštita životne sredine ne mora da bude preskupa i da se na kraju isplati. Koja je izjavio da će investiranje u čistiju proizvodnju biti neophodno u Srbiji, kao što je već u Evropi, te da će takvi projekti biti neophodni za životnu sredinu i razvoj Srbije.

  • Opredeljenje za čistiju proizvodnju nije samo način da se uštedi, već predstavlja i neophodnost – rekao je Klemens Koja.

Dekan Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Ivanka Popović rekla je da je taj fakultet učestvovao u realizaciji projekta i da se radi o izuzetno dobrom primeru saradnje akademskih institucija i privrede. Uz ocenu da projekat obezbeđuje direktne, vidljive i opipljive rezultate, ona je naglasila da saradnja sa EPS-om predstavlja značajan podsticaj da i druga javna preduzeća shvate kolike prednosti mogu da se dobiju iz čistije proizvodnje.
Stalni koordinator Programa Ujedinje- nih nacija za razvoj u Srbiji Vilijam Infante ocenio je da je model saradnje EPS-a i Tehnološko-metalurškog fakulteta izvanredan. On je ocenio da bi u Srbiji trebalo da se više koriste alternativni oblici energije, kao što je vetar, i otvaraju se „zelena radna mesta“. Srbija bi na putu ka Evropskoj uniji, prema njegovim rečima, trebalo da radi u skladu sa direktivama vezanim za zaštitu životne sredine. Sertifikate je predstavnicima ogranaka PD TENT uručila Petra Švager, programski menadžer UNIDO-a.

Uštede
U poslednjih deset godina programom rehabilitacije, revitalizacije i modernizacije postrojenja PD TENT podiglo je proizvodnju za 3,5 milijardi kilovat-časova struje, a potrošnju uglja smanjilo za 400.000 tona na godišnjem nivou, čime je stvorilo „zelene megavate“. Novim sistemom odlaganja pepela i šljake ostvarena je ušteda vode pri transportu pepela do deponija od oko 17 miliona tona na godišnjem nivou, čime je smanjeno i zagađenje podzemnih i površinskih voda, kao i razvejavanje pepela na deponijama.

You may also like...